1
APSTRAKT
Internacionalizacija i globalizacija finansijskog tržišta označavaju proces integracije
nacionalnih finansijskih tržišta u jedno međunarodno finansijsko tržište. Finansijsko tržište se
definiše kao organizovano mesto na kojem se trguje finansijskim instrumentima. Hartije od
vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih
postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se
akcije, obveznice, opcije, derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili
indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana.
Ključne reči: finansijsko, tržište, hartija, akcije, opcije, obveznice,
3
2. ISTORIJA POSLOVANJA SA HOV
Tržište hartija od vrijednosti – predstavlja deo finansijskog tržišta na kome dolazi do
sučeljavanja ponude i tražnje za HOV. Tržiste HOV obuhvata trgovinu dugoročnih i
kratkoročnih HOV (zavisno od samih hartija).
Na tržištu HOV se trguje fer, otvoreno i na ugovoren (propisan) način. Zbog toga ovo
tržište treba da bude:
1. likvidno – sposobno da brzo konvertuje HOV u gotovinu;
2. obezbedi kontinuitet cene – omogući da se, ukoliko nova informacija nije stigla na
tržište, hartija može kupiti ili prodati po ceni poslednje slične kupoprodaje;
3. obezbedi niske transakcione troškove
4. obezbedi da se cene brzo prilagodjavaju novim informacijama
5. obezbedi svim učesnicima informacije
6. omogući svim učesnicima isti pristupk
Funkcionisanje tržišta HOV je regulisano od strane države i zavisi od ponašanja
učesnika na njemu. To su kompleksna tržišta, karakterišu ih munjevite promene, a transakcije
koje se na njima zaključuju su velike po vrijednosti.
Osnovna funkcija tržišta HOV je da omogući:
prodavcu hartija da pod najpovoljnijim tržišnim uslovima dodje do kratkoročnih
finansijskih sredstava za održavanje normalnog poslovnog procesa i likvidnosti,
odnosno do nedostajućih dugoročnih finansijskih sredstava (kapitala) za finansiranje
rasta i razvoja;
kupcu hartija (investitoru) da pod najpovoljnijim uslovima plasira kratkoročna i/ili
dugoročna finansijska sredstva koja mu trenutno nisu neophodna;
Ciljevi HOV su po pravilu unapred poznati u svakoj zemlji, i to su:
1. obezbedjenje pod tržišnim uslovima neophodnih i nedostajućih kratkoročnih i
dugoročnih sredstava za održavanje:
normalnog poslovnog procesa
likvidnosti
rasta i razvoja
4
2. ostvarivanje optimalne alokacije finansijskih sredstava;
3. ostvarivanje najvećeg prinosa po osnovu vlasništva nad finansijskim sredstvima i
najveće disperzije svih oblika rizika;
4. utvrdjivanje stvarne i tržišne cene finansijskih sredstava;
5. zaštita interesa i vlasnika i korisnika finansijskih sredstava;
Potrebno je da postoje sve grupe učesnika. Tržište HOV mora da funkcioniše na takav
način da svim učesnicima obezbedi odnos partnerstva, ravnopravan odnos u trgovini,
medjusobnog poverenja i obostrane koristi. Odnosi se regulišu kupoprodajnim ugovorima, a
učesnici mogu biti:
1. neposredni (direktno stupaju u odnose)
2. posredni (kontakte ostvaruju preko posrednika
Odnosno, prema formi učestvovanja na tržištu, razlikuju se:
1. institucionalizovani učesnici
2. neinstitucionalizovani učesnici
U svim zemljama u kojima postoji tržište HOV se javljaju:
1. investitori (vlasnici fin. sredstava)
2. korisnici fin. sredstava
3. posrednici
4. država
2.1. Razvoj berzi u svijetu
Berza je samostalna i specifična institucija. Definiše se kao organizovani prostor u
fizičkom i poslovnom smislu na kojem se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od
vrednosti, novcem, devizama itd. Berza je organizovano tržište kapitala na kome se trguje
standardizovanom robom i po unapred određenim uslovima.
1
Berze su dužne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine, zaštitu
interesa učesnika, poštovanje pravila ponašanja učesnika, informacije za javnost i učesnicima
značajnim za rad berze. Organizovane su po sistemu koncentričnih krugova čiji je centar sama
berza sa svojim slobodama, prvi krug su ovlašćeni posrednici koji imaju pravo da zaključuju
poslove na berzi, a drugi to čine preko njih. Svaki sledeći krug ima manja ovlašćenja.
1
https://berzanskoposlovanje.wordpress.com/o-berzi/
(datum pristupa 06.09.2018.)
6
finansiranje vlastitih potreba. Berza povećava sigurnost poslovanja svih učesnika, koji moraju
unapred prihvatiti određena pravila i propise berzanskog poslovanja. Naime, na berzama se
mogu pojaviti samo oni učesnici koji imaju visok nivo poslovne svesti, morala i discipline. Za
one koji ne poštuju pravila berzanskog poslovanja predviđene su oštre kazne, pa i udaljavanje sa
berze.
Postojanje berze omogućava likvidnost hartija od vrednosti. Preovladava mišljenje da
berza poseduje superiorniju likvidnost od drugih oblika tržišta. Pored toga, berza obezbeđuje
mehanizam stalnog obavljanja finansijskih transakcija, što vodi ka povećanju njihovog broja i
obima. Na ovaj način se stvaraju uslovi da, delovanjem efekata ekonomije obima, dolazi do
smanjenja transakcionih troškova. Ovo je posebno bitno za privredne subjekte koji putem berze
dolaze do sredstava po nižim troškovima. Berza predstavlja najrealniji mehanizam za
određivanje cena. Na berzama se formiraju tržišne cene koje mogu uticati na efikasniju
raspodelu ukupnih sredstava u privredi svake zemlje. Pored toga, berza donosi i značajnu korist
stanovništvu pošto pruža više mogućnosti za unosno investiranje štednje.
