Anatomija i morfologija beskicmenjaka

SUBREGNUM PROTOZOA – PRAZIVOTINJE

Protozoe su u morfoloskom I strukturnom pogledu ekvivalentne jednoj celiji Metazoa, medjutim, u funkcionalnom smislu, one su samostalni organizmi. Ipak, mnoge protozoe imaju organele koje se ne srecu kod metazojskih celija.

Organele po poreklu mogu biti autonomne ( roditeljske ), euplazmatske i apoplazmatske. Roditeljske organele se nasledjuju or roditelja pri razmnozavanju i to su najcesce jedra, centrozomi, endoplazmatski retikulum, Goldzijev kompleks i mitohondrije. Eplaymatske organele se diferenciraju tokom i nakon razmnozavanja. Tako se celijska membrana diferencira iznova, kontraktilne vakuole i neke druge organele takodje i sve one zadrzavaju karakteristike zive materije. Apoplazmatske organele su novonastale po razmnozavanju i na kraju gube svojstva zive materije kao sto su perilema, ljusturice i kapsule.
Za neke protozoe je karakteristicno da ziveu kolinijama koje mogu biti od nekoliko do nekoliko hiljada jedinki. U kolonijama, kod nekih protozoa dolazi do morfoloske i funkcionalne diferencijacije, specijalizacije jedinki na somaticne ( telesne, vegetativne ) i generaticne ( raproduktivne ). Protozoe se razlikuju od najprimitivnijih Metazoa. Naime, kod Metazoa, somaticke celije se diferenciraju u vise tipova celija i specijalizuju se za vrsenje odredjene funkcije. Protozoe su uglavnom sitne zivotinje, cije razmere se krecu od 2-4 mikrona, pa do 50-150 mikrona. Medjutim ima i gigantskih vrsta, kao sto su neke Ciliophore koje dostizu velicinu do 1,5mm. Protozoe u celini nisu mogle da budu krupnije, jer se kod njih nije razvio efikasan sistem transporta hranljivih materija i produkata metabolizma.

Protozojska celija je gradjena po opstem planu karakteristicnom za eukariotsku celiju, od celijske membrane, citoplazme i organela.  Celijska ( plazmatska ) membrana Protozoa je gradjena po opstem tipu karakteristicnom za zivotinjske membrane. Sastoji se od dvostrukog lipidnog dvosloja, a izmedju je belancevinasti tako da izgleda troslojna, medjutim, raspored proteina uglavom nije pravilan vec mozaican. Lipidi u membranama se sastoje od glava koje su hidrofilne i nalaze se spolja i na unutrasnjoj strani. Repasti nastavci lipida su okrenuti jedan prema drugom i oni su hidrofilni. Kod nekih Protozoa, spolja na plazmatskim membranama, naleze mukoidni ( sluzavi ) sloj glikokaliksa, gradjen od mukopolisaharida. Pored glikokaliksa, kod nekih Protozoa spolja se nalaze plocice, kod nekih celijski zidovi od celuloze, a kod nekih ljusturica. Ljusturice po hemijskom sastavu mogu biti razlicite: od krecnjaka, silicijuma, hitina, stroncijum-sulfata i drugih materija. Na povrsini cleijske membrane, kod nekih Ciliophora se nalazi membrana, koja je troslojne gradje i naziva se perilema i njena uloga nije poznata. Kod Ciliophora, ispod plazmatske membrane se nalazi manje-vise diferencirana epiplazma, odnosno membrana proteinske prirode za koju se pretpostavlja da ima potpornu funkciju.