Antigljivični lekovi se mogu podeliti na:
- Lekovi koji se koriste za terapiju sistemskih gljivičnih infekcija
- Lekovi koji se koriste isključivo lokalno za terapiju gljivičnih infekcija

na koži i sluznicima

Lokalni antigljivični lekovi su:

- Nistatin, derivati azola za lokalnu primenu, tolnaftat, natamicin i

terbinafin za lokalnu primenu.
Svi ovi lekovi se koriste u obliku masti, kremova i solucija za terapiju
gljivičnih infekcija lokalizovanih na koži i sluznicama.

Sistemski antigljivični lekovi su:

- Amfotericin B, flucitozin, derivati azola (ketokonazol, itrakonazol,

flukonazol), grizeofulvin i terbinafin.
Svi ovi lekovi se primenjuju parenteralno ili oralno za terapiju sistemskih
gljivičnih infekcija

Sistemski antigljivični lekovi za sistemske infekcije

Grupu lekova koji se primenjuju sistemski u cilju lečenja sistemskih
gljivičnih infekcija čine: amfotericin B, flucitozin i derivati azola.

AMFOTERICIN B

Amfotercin B je amfoterni polienski makrolid, nerastvorljiv je u vodi pa
se za intravensku primenu koriste posebni koloidalni preparati.
Antimikotično dejstvo ovog leka obuhvata praktično sve gljivice koje
izazivaju sistemske mikoze u čoveka.

Selektivno fungicidno delovanje amfotericina B je bazirano na razlici u
lipidnom sastavu membrane patogenih gljivica i membrane sisarskih
ćelija. U membrani patogenih gljivica nalazi se ergosterol, a u membrani
bakterija i humanih ćelija nalazi holesterol.
Amfotercin B se vezuje za ergosterlo i menja permeabilnost ćelijske
membrane gljivica. Ovo omogućuje stvaranje pora kroz koje mogu proći
intracelularni joni i makromolekuli, što u krajnjoj liniji prouzorkuje smrt
ćelije.
Jednim delom se vezuje i za holesterol iz humanih ćelija čime se
objašnjava njegova izrazita toksičnost . Rezistencija prema amfotercinu
B se objašnjava bilo kakvim poremećajima u funkciji ergosterola u
gljivicama.

Slabo se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta . Posle oralne upotrebe
ovaj antibiotik deluje samo na patogene gljivice koje se nalaze u crevima.
Intravenska primena osigurava dovoljno visoke koncentracije u krvi koje
deluju protiv gljivica. Raspodela amfotercina je ravnomerna po
perifernim organima i tkivima ali vrlo malo prelazi u likvor pa je kod
gljivičnog meningitisa neophodna intratekalna injekcija.
Koristi se u terapiji sistemskih gljivičnih infekcija izazvanih onim
gljivicama koje su osetljive na ovaj antibiotik.