Aritmeticka kompresija

1. Uvod

Sama kompresija podataka ili sažimanje je proces smanjivanja potrebnog fizičkog prostora za pohranu podataka kroz korišćenje određenih metoda za zabeležavanje podataka. Osnovna jedinica obrade je datoteka I zavisno o tipu datoteke unutar nje se pojavljuju određena ponavljanja koja je moguće zapisati samo jedanput, I onda samo zabeležiti gde se ponavljanje javlja. Tako je moguće znatno smanjiti potreban prostor sto zavisi o strukturi I vrsti datoteke. A najprostije receno I objasnjeno je to da je kompresija ustvari postupak sažimanja jedne ili više datoteka I jednu koja bi trebala biti manja od početne Svrha sažimanja podataka je ta da se uštedi na prostoru u memoriji I ustedi vreme prenosa velike kolićine podataka na daljinu. Postoje dva načina sažimanja podataka sa gubicima I bez gubitaka. Rezultira manjom datotekom, ali i sadržajem manje kvalitete, što ga čini idealnim za multimediju, a drugi nema gubitaka informacija, ali je i datoteka veća. Taj se način obično koristi kod kompresiranja ne-multimedijalnih podataka (npr. binarnih datoteka, tekstualnih i ostalih vrsta). Pri tome se služimo pomoćnim programima.
Sažimanje pisanih dokumenata, kod njih gubici nisu dozvoljeni. Kod sažimanja slika, gubici su dozvoljeni samo u JPG I GIF format, dok je PNG bez gubitaka. Za sažimanje video I audio zapisa postoje određeni algoritmi koji to rade I sažimaju se bez gubitaka.
2. Kompresija podataka

Sa razvojem računarske tehnike potreba za prenosom I pamćenjem sve veće i veće količine informacija rasla je iz dana u dan. Sa pojavom multimedije na polju komunikacije i pamćenja podataka moralo je nesto da se učini kako bi ona mogla uspesno da se primeni. Normalno je da se pribegne nekim novim načinima za ubrzanjem slanja i pamcenjem informacijama. Za to je najbolje rešenje bilo softversko od kojih je kopresija podataka pokazala najbolje rezulatate. Cilj je bio da se informacija koja se prenosi, prenese u što manjoj veličini i količina memorije za pamćenje bila bi mnogo manja. Dva važna faktora utiču kod kompresije a to su prenosivost i performanse. Kompresija podataka je način da se ista informacija zapiše sa manje zauzetog prostora na disku. Danas postoji mnogo algoritama za kompresiju podataka. Svima je zajedničko da se podaci u fajlu organizuju na način komplikovaniji od načina na koji su organizovani ako kompresije nema, ali se postiže uštede u prostoru koji ni u kom slučaju nisu zanemarljive. Kompresija podataka se može podeliti na nekoliko različitih grupa i to sve u zavisnosti od toga šta se komprimuje i kako. Dva prilaza kod kompresije su:
 Kompresija bez gubitaka podataka
 Kopresija podataka sa gubicima
Problem kompresije podataka uključuje pronalaženje efikasnog algoritma za uklanjanje raznih redundantnosti iz određene vrste podatak, odnosno kako se za neki niz znakova s može odrediti alternativni niz znakova, koji zauzima manje prostora za pohranu. Postignuto umanjenje ovisi o algoritmu, kao i o redundanciji prisutnoj u originalnim podacima. Cilj postupka kompresije podataka je predstavljanje podataka u digitalnom obliku sa što manje bita, pri čemu su ispunjeni minimalni zahtjevi vezani uz rekonstrukciju originala. Iza svakog konkretnog algoritma za kompresiju podataka stoje ideje, matematički modeli i tehnike implementacije za postizanje određenog stepena kompresije. Postupak kompresije i dekompresije podataka su predstavljeni na slici 1.