Bankarski kredit, pojam i razvoj

Bankarski kredit, pojam i razvoj

Bankarski kredit, kroz istoriju

Razvoj bankarskog kredita kroz istoriju i njegova evolucija u raznim epohama kako u ekonomskom,tako i u istorijsko, kulturno, sociološkom smislu, usko je povezan sa razvojem banaka, kao i sa razvojem novca i novcanih funkcija.Korelacija ova dva instituta vidi se u osnovi delatnosti banaka,kojoj se kao primarna delatnost pripisuje uzimanje i davanje kredita, a u osnovi ovako restriktivnog tumacenja javlja se poverenje kao osnovni bankarski resurs.
Još u Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju sveštenici, banke se tada nazivaju “Tezauri”. Etimologijom reci dolazimo do zakljucka da je prvobitna namena banaka bila uskladištenje tj. cuvanje.
Oko 3000god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike bankarskog poslovanja, i pored kredita koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale funkcije, kao što su razmene(tada jos malih država), posredovanje i kao što smo vec naveli cuvanje vrednosti.
Anticka Grcka, u VII veku p.n.e. poznaje kredit, koji je u to doba pracen ustanovom hipoteke,danas važne ustanove kako u pravu tako i u ekonomiji.To su mahom bili naturalni krediti,sa karakteristikama konzumnog kredita. Tadašnji hramovi u Efezu, Delozu, Samosu, predstavljaju mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari.
Cesto je to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko pretvarali slobodne gradane u robove.
Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene,prati nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima kreditiranja, novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni govora.
U periodu renesanse u Italiji, posebno u gradovima Venecija, Firenca Ðenova, koje pod uticajem pomorske trgovine oživljavaju vec postojece institucije,ali stvaraju i neke nove kao sto su menica, založnica, finansira se brodogradnja, dolazi do recepcije Rimskog prava.
Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma, a kasnije sa akumulacijom,on dobija svoj puni oblik. Kapitalizam svoj zamah dobija baš pod uticajem kredita,koga prati akumulacija, a iz tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za razliku od konzumnog, koji je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo pokrenut kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, možda najbolje govori ilustracija J.Schumpetera : ” Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s ciljem da se proizvodno upotrebi”.

 
Šta je kredit?

Kredit predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategoriju, koja podrazumeva odredjen dužnicko-poverilacki odnos, u kome poverilac ustupa dužniku pravo korišcenja odredjenom kolicinom novca, ili nekim drugim pravom pod odredjenim uslovima od kojih kao bitni figuriraju kamata, rok, nacin vracanja, pokrice.
Dakle kredit predstavlja sa pravne strane, privremeno odvajanje prava korišcenja, jer poverilac to pravo ustupa duzniku, a sa ekonomske strane poverilac ustupa kupovnu snagu (novac) ili upotrebnu vrednost kada je predmet u pitanju. Elementi koji cine spoljašnju suštinu kredita su povratnost kredita, a kao drugi kvalifikativ neodvojiv od prvog elementa je poverenje kao pravna sigurnost vracanja pozajmljenog novca.
U pocetku razvoja kredita postoje zelenaški krediti, cija uloga pored širenja kapitalistickih odnosa, nosi i jednu negativnu komponentu, a to je kamata koja dostiže visinu i do 100% od iznosa kredita i u takvim uslovima potrošna uloga kredita ima primarni karakter.
Na scenu tada stupa Bankarski kredit, cija potrošna uloga ima sekundarni karakter, a centralizovani bankarski kredit zamenjuje zelenaški.
U takvim uslovima ogleda se prava funkcija bankarskog kredita, a to je pre svega razvoj industrije i prozivodnje. Banke koncentrišu ogromna sredstva stvarajuci novcani kapital, cime se istice njegova drustvena uloga koju cemo najbolje videti u fazama, u sferi reprodukcije i metamorfozama robnog u novcani kapital, i obrnuto.