Bankarski poslovi (pojam, vrste, karakteristike)

UVOD

Prvi bankarski poslovi,kako se oni sa današnjeg stanovista shvataju,nastali su već u ranim periodaima razvoja ljudskog  društva.Začeci ovih poslova mogu se pratiti još od 3000 pre nove ere, asigurniji materijalni dokazi o vrti načinu razvoja bankarskih poslova,od 8. Veka pre nove ere.U periodu od 7 do 5 veka pre naše era,u  Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova,poznati pod nazivom tezauri.Ti prvi poslovi odnosili su se na organizivano odnosili su se na organizovavno sklanjanjerobe,obicno zitai druge vrste sličnih proizvoda,na čuvanje.
Primljenu robu tezauri su čuvaliili davali dalje u promet na odredje ni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su isame postojale predmet samostwlnog finansijskog prometa z aobračune i plaćanje.
U istom periodu staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru ćuvenih hramova,posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos.Ppojavom kovanog novca na ovom tlu,počev od 6 veka pre naše ere,koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe,javljaju se i prvi privatni menjači,koji su menjali novac jednog grada,odnosno države za novac druge države,ili su ga davali u najam za kamatu.Kako se sto na Grčkom naziva trapeza,to su oni dobili naziv trapezisti,au današnjem smislu reč trapeza označava banku.

BANKARSKI POSLOVI
(pojam,vrste,karakteristike)
Bankarski poslovi se grupišu različito što je rezultat različitih shvatanja pojedinih autora.Bankarski poslovi se njačešće svrstavaju prema njihovim zajedničkim osobinama na:aktivne,pasivne,neutarlne bankarske poslove.
Aktivni bankarski poslovi
To su poslovi kod kojih se organizacija javlja kao poverilacsvog klijenta(dužnika).
U okviru aktivnih bankarskih poslova razlikuju se:

•    Ugovor o kreditu
•    Lombard
•    Relombard
•    Eskont
•    Reeskont

Ugovor o kreditu  je pismena izjava kojo m se banka obavezuje da će korisniku kedita staviti na raspolaganjeodredjeni iznos novčanih sreddtava,na odredjeno ili neodredjeno vreme,za neku namenu ili bez namene,uz istovremenu obavezu korisnika da vrati dobijeni novac uz ugovorenu kamatu,u vreme i na način utvrdjen ugovirom.
Klasifikacija kredita koje banke odobravaju je različita,a oni mogu da budu:

1.    Prema roku vraćanja:kratkoročnni,srednjoročni,dugoročni.
2.    Prema obliku kredita koji se odobrava:eskontni,lombardni,hipotekarni i krediiti po tekućem računu
3.    Prema svsi za koju se daju:potrošački,prizvodjački,kao i krediti za osnovna i obrtna sredstva
4.    Prema osiguranju:personalnalni ili otvoreni,i realni i pokriveni
5.    Prema načinu upotrebe:redovni ili stalni i vanredni ili sezonski
6.    Prema tome ko je duznik:industrijski,trgovački,poljoprivredni,državni i komunalni
7.    Prema načinu vračanja:jednokratni i višekratni
8.    Prema kamatama:kamatni i bezkamatni