Biblioteka budućnosti

Sažetak

Biblioteka kao plemenita tekovina civilizovanog društva, stvorena je sa namerom da ujedini znanje i maštu čovečanstva. Biblioteka je poslužila ljudima da u njoj grupišu i raspodele informacije, da sakupe posredno stečeno životno iskustvo i da ga po potrebi u njoj koriste. Vekovima, sve do današnjih dana, bibliotekari su bili i ostali čuvari znanja u najširem smislu reči. Kroz istoriju pisane reči i knjige, knjiga je menjala forme što je imalo za posledicu i menjanje fizionomije biblioteke. Od božanskog hrama, biblioteka je postala utočište ljudima koji imaju tu snažnu i preko potrebnu čovekovu osobinu jezičkog izražavanja i komunikacije, potrebu za saznavanjem, potrebu za estetskim doživljajem, potrebu za stvaranjem. Te promene se ogledaju u svim segmentima delovanja biblioteke danas. Od pristupa korisnicima koji polazi od prava na informaciju, pismenost, celoživotno učenje, kulturu, zabavu i individualni razvoj, do promena u fizičkom izgledu (obliku) knjige i načina njenog korišćenja. U ekspanziji digitalizacije bibliotečkih fondova i u eri stvaranja digitalizovane knjige, biblioteka i bibliotekarska profesija su se našle na velikom „ispitu zrelosti“. Od prilagodljivosti biblioteke, spremnosti i sposobnosti bibliotekarske struke da se suoči sa promenama koje je donelo sveprisutno elektronsko – informatičko znanje, zavisiće i budućnost biblioteke kao institucije.
Ključne reči: biblioteka, budućnost, digitalizacija