Big Mac indeks

UVOD

1972. godine, neposredno pre kolapsa Breton-Vuds sistema fiksnog deviznog kursa, američki dolar je koštao oko 40 britanskih penija. Do 1985. dolar je apresirao na 90 penija, a do kraja februara 2006. je‚ pao nazad na 57 penija. Tako značajne promene u vrednosti valuta tokom dužeg perioda su uobičajene u svetu plutajućih deviznih kurseva. Razumevanje vrednovanja valuta jeste značajan izazov koji je od velikog značaja za ekonomsku politiku, za nesmetano funkcionisanje devizmih tržišta, kao i finansijsko upravljanje mnogih međunarodnih kompanija.
Iako ekonomija deviznog kursa predstavlja kontraveznu oblast, istraživanjima se zaključilo da su na duži rok kursevi „usidreni“ (nepromenjeni) posredstvom nivoa cena. Ova ideja fiksnog deviznog kursa se prikazuje kroz teoriju pariteta kupovne moći (PPP- purchasing power parity), koja kaže da je devizni kurs proporcionalan odnos nivoa cena u dvema zemljama. Slika 1.1. to ilustruje koristeći godišnje podatke za iscrtavanje kursa (u odnosu na američki dolar) Ujedinjenog Kraljevstva i Japana i odnos njihovog nivoa cena sa onom u SAD-u. Britanske cene su se povećale u odnosu na one u SAD-u u proteklih 30 godina, dok su se cene u Japanu smanjile. Prema teoriji PPP britanska funta je trebalo da depresira (odnosno da poraste vrednost dolara u funti) dok je japanski jen trebalo da apresira. To se upravo i dogodilo. Iako s vremena na vreme devizni kurs znatno odstupa od nivoa cena, postoji tendencija da taj odnos igra ulogu trenda rasta, ili „sidra“ za plutkajući devizni kurs.
Novi i jednostavniji način poređenja pariteta kupovne moći je uveden 1986. godine od strane Ekonomist magazina. On uključuje korišćenje cene big mek hamburgera u zemlji i inostranstvu kao odnos cena koji odražava osnovne vrednosti valute. Taj odnos cena je poznat kao „Big mec index“ (BMI). U odnosu na stvarni kurs, BMI jeste pokazatelj precenjenosti ili podcenjenosti vrednosti valute jedne zemlje.
Ekonomist je od 9. Aprila 1998. godine objavljivao BMI indeks za sve veći broj valuta, sada više od trideset. Ideja se proširila na to da BMI indeks uključuje i računanje vremena potrebnog prosečnom radniku u datoj zemlji da zaradi dovoljno za kupovinu big meka. Big mec indeks baziran na radnom vremenu daje realniji prikaz kupovne moći prosečnog radnika, jer uzima u obzir više faktora kao što su i lokalne plate. BMI indeks obuhvata potrošačku korpu u koju spada jedan big mek hamburger, proizvod McDonald’s lanca restorana brze hrane. Big mek je izabran jer postoji zajednička specifikacija proizvoda i usluga u mnogim zemljama širom sveta gde posluju franšize McDonald’s-a. BMI se zasniva na konceptu pariteta kupovne moći, prema kojem bi devizni kurs trebalo da se stalno menja i prilagođava, tako da izjednačava cene reprezentativne korpe dobara po zemljama. Prilikom izračunavanja „Big mek indeksa”, ne koristi se korpa dobara već samo jedan proizvod – „Big mek” hamburger, i to tako da se izračunava koliko bi trebalo da iznosi devizni kurs jedne valute u odnosu na američki dolar da bi cena „big meka” bila ista u određenoj zemlji i u SAD. Cena „big meka”, na primer, u Srbiji izražena u američkim dolarima podeli se sa cenom „big meka” u SAD pri čemu rezultat pokazuje koliko je procenata zvanični kurs dinara precenjen ili potcenjen u odnosu na dolar.
BMI je doživeo uspeh, vrlo brzo je bio prihvaćen i postao je jedan od najpoznatijih i redovnih članaka u Ekonomistu. Slikovito objašnjenje plutajućeg deviznog kursa se može prikazati kao penjanje čoveka 1.5m iznad nivoa mora, i spuštanje 2.6m niže. Da li će se daviti ili neće zavisi od od toga gde se nalazio kada je počeo da se penje u odnosu na nivo mora. Isti problem se javlja pri proceni da li su vrednosti valute precenjene ili podcenjene.