Ček

CEK
Hartije od vrednosti su isprave o izvesnom imovinskom pravu, najcešce o isplati odredene sume novca, pri cemu je ovo pravo usko povezano sa ispravom, i to u tolikoj meri da je vršenje prava uslovljeno držanjem isprave.
S obzirom na odnos posla koji postoji izmedu posla povodom koga je hartija od vrednosti izdata i same hartije od vrednosti ,mogu da se jave dve situacije.
Kada se kod hartije od vrednosti može videti svrha,cilj,osnova povodom koje je hartija izdata,onda se kaže da tu dolazi do izražaja princip kauzalnosti.
Kada se pak nemože videti veza izmedu osnovnog posla hartije od vrednosti ,onda se kaže da u ovom slucaju dolazi do izražaja apstraktnosti.
Hartije od vrednosti se dele na :hartije na ime,na donosioca i po naredbi.

U prvom slučaju možemo ga definisati kao vrijednosni papir kojim izdavalac odnosno trasant daje bezuslovan nalog trasatu tj banci da korisniku čeka (remintentu) isplati po viđenju novčanu sumu upisanu na čeku iz pokrića koje trasant ima kod trasata tj banke (ovdje se radi o vrijednosnom papiru a vista  ili po viđenju) a trasat tj izvršilac naredbe iz čeka može biti samo banka. (ovdje se radi o LORO čeku).
U suprotnom slučaju kad je ček izdat u zemlji a plativ u inostranstvu radi se o NOSTRO čeku. Kod NOSTRO čeka u odnosu na predhodnu definiciju razlika je samo u tome što trasat može biti ne samo banka već i neko drugo lice NPR:poslovni subjekat, a sve to zavisi od nacionalnog zakonodavstva zemlje u kojoj se ček isplaćuje.
U nekim slučajevima u ulozi trasata se mogu naći i određene finansijske institucije. Sa pravnog aspekta izdavanje čeka je jednostrana izjava volje a u našem pravu kod čeka se primjenjuje teorija kreacije uz određene korekcije a preko zakona o obligacionim odnosima.
Izmedu ostalog u hartije od vrednosti po naredbi spada cek o čemu će u daljem tekstu biti reči.

 
1. POJAM I ZNACAJ CEKA

Cek je hatrija od vrednosti po naredbi i predstavlja pismeni dokaz izdavaoca ceka-trasanta-upucen trasatu ,kod kojeg ima pokrice,da iz tog pokrica isplati odredenu sumu navca imaocu ceka ili samom trasantu.Cek se upotrebljava kao sredstvo placanja,pri cemu se izbegava upotreba gotovog novca,makar samo privremeno.Cek je prema tome platežno sredstvo i on se reguliše posebnim propisima iako se na njega primenjuje i propis menicnog prava.
Cek ima široku primenu u privredi,u paltnom prometu.On služi kao pogodan instrument placanja u unutrašnjem ,a i u medunarodnom platnom prometu,jer se upotrebom ceka sve više potiskuje upotreba gotovoga novca u prometu,placanje u gotovom.Novcana sredstva vlasnici deponuju kod banke umesto dai sami cuvaju.Time se ona bolje cuva ,a njihovi vlasnici dobijaju izvesnu kamatu.Na taj nacin kod banke se koncentrišu velika novcana sredstva koja ona može da investira u proizvodnju,u razne grane privrede.Tako se korišcenjem ceka postižu znatne uštede ,jer se izbegava slanje gotovog novca.koje je uvek mnogo skuplje ,smanjuje se rizik skopcan s prenosom novca u drugo mesto,novcani promet je jednostavnijii jeftiniji.Najzad upotreba ceka smanjuje mogucnost grešaka pri isplati.
Ček je izuzetno sličan sa mjenicom u pogledu niza pravila koja se primjenjuju. Ali ipak ima i određene specifičnosti što se da najbolje uvidjeti iz toga što se mjenica uglavnom reguliše zakonom o mjenici a ček zakonom o čeku s tim što u ovom drugom zakonu mnoga pitanja se konkretno ne rješavaju već zakonodavac upućuje samo na odredbe zakona o mjenici. Od  razlika sa mjenicom treba istaći slijedeće: kod čeka nema kamate, u načelu nema djelimične isplate, ne može se vršiti domiciliranje niti intervencija, može glasiti na donosioca, uopšte kod čeka nema akcepta i akceptiranja, a nije dopušteno ni korištenje određenih klauzula kao što je to slučaj kod mjenice.