Seminarski rad
Dečja prava
Predmet:
Sociologija detinjstva
Mentor:
Student:
Prof. dr Bešič Miloš Radisavljević Lazar 1D – 010
asistent: Manić Ivana
Kruševac, Decembar 2016.
Seminarski rad
3
2. PREDMET I PROBLEM RADA
Predmet rada je dečja prava.
Problem rada su dečja prava, razvoj misli o pravima deteta, prvi zagovornici prava deteta,
ženevska deklaracija, UN deklaracija o pravima deteta, pokret za oslobođenje deteta, Konvencija
o pravima deteta i zaključak.
Seminarski rad
4
3. METOD RADA
3.1. Razvoj misli o pravima deteta – prvi zagovornici prava deteta
Jedan od prvih dokumenata u kom se pominju i priznaju prava deteta je masačusetska
Povelja o slobodama
(Body of Liberties) iz 1641. godine u kojoj se roditeljima zabranjuje da
biraju supružnike svojoj deci, kao i da primenjuju surove načine kažnjavanja dece (Pleck, 1987).
Deca imaju pravo da se u slučaju kršenja ovih prava obrate nadležnima. Međutim, u ovoj povelji
je predviđena i smrtna kazna za decu preko 16 godina koja ne slušaju roditelje. Iako nema
podataka o tome da se ikada izvršila smrtna kazna nad detetom koje nije slušalo roditelje (ostalo
je nejasno šta tačno znači
ne slušati roditelje
), kao ni da li je neko dete ikada dobilo parnicu u
slučaju kršenja prava, ovaj dokument je po mišljenju mnogih značajan pošto pokazuje da je čak i
pre skoro četiri veka „zaštita dece bila neodvojivo vezana uz autoritet roditelja i moć koju im je
država davala“ (Freeman, 1997, str. 48). Tokom 18. i delom 19. veka nije zapaženo veće
zanimanje za prava deteta, kao ni ozbiljniji pokušaji da se deca zaštite. Čak se ni najznačajniji
dokumenti tog vremena, proizašli iz pokreta za oslobođenje u Francuskoj i Americi, nisu bavili
decom i njihovim pravima.
Krajem 19. veka, javlja se
pokret za brigu i zaštitu dece
, otvaraju se institucije za brigu o
deci, kao što su domovi za nezbrinutu decu, razvijaju se i nastaju škole kao i specijalizovane
institucije poput suda za maloletnike (prema: Freeman, 1997). Javljaju se prvi zagovornici prava
deteta, kao što su Žan Val (Jean Valles) u Francuskoj i Keit Daglas Vigin (Kate Douglas
Wiggin) u Americi, čije su ideje bile veoma napredne, pogotovo u odnosu na vreme u kom su
nastajale. Viginova je bila oštra protivnica telesnog kažnjavanja dece i zalagala se za prava dece
da budu aktivni učesnici u svetu koji ih okružuje.
„Najstrašnija stvar je držati decu u čistoći koja ničemu ne služi. Božansko pravo da
deca budu slavno prljava veliki deo svog vremena, kada je prljavština neophodna
posledica direktnog, korisnog i prijateljskog kontakta sa raznim vrstama interesantnih
i korisnih stvari, toliko je jasno da ne može da bude negirano.“ (Wiggin, 1892, str.11)
