Demokratija

UVOD

Pojam demokratija označava oblik vlasti u kojem sve odluke neke države donosi izravno ili neizravno većina njezinih građana kroz poštene izbore.Kad su ti uvjeti ispunjeni, vlast se može opisati kao demokratska.To vrijedi za razne sisteme upravljanja, jer se ti pojmovi mogu kombinirati i s drugim vrstama vlasti.Više od dva milenijuma upotrebe, pa i zloupotrebe, pojma demokratija učinili su da je taj pojam postao kontroverzan, dvosmislen, nedorečen, neodređen, difuzan, pa i konfuzan. Za takvo, nedefinisano stanje pojma demokratija postoji mnogo razloga:Što je to termin koji se predugo koristi na razne načine i kako je kome odgovaralo, pa je poprimio različita značenja,Što se skoro svaki oblik državnog uređenja proglašavao demokratskim bez obzira na njegov stvarni sadržaj i stvarno stanje,Što svako novo društveno uređenje određuje svoj model demokratije,Što pravna i politička teorija nisu utvrdile stabilne (trajnije) kriterijume prema kojima bi se brzo identifikovale prava demokratije i kvazidemokratije.

Pojam demokratije obuhvata:Neke bitne elemente, koji su opšti i trajni, kao što su: narod, sloboda, vlast, država, društvo, uređenje,Dodatne elemente, koji su promjenljivi i zavise od vremena u kome se javlja i definiše aktuelni tip demokratije. Ona, nije ista u svakom vremenu i prostoru i na tim elementima se utvrđuje njena definicija.Demokratija je oblik državnog i društvenog uređenja u kome vlast pripada većini naroda. Ili, demokratija je državno i društveno uređenje u kome vlast proizilazi iz naroda i pripada narodu (od grčke riječi: demos – narod i cratos – vlast).Suština demokratije predstavlja volju naroda pa ma kakva ona bila.Ako nema volje naroda, nema ni demokratije, ni državne organizacije (aktivnosti) na ostvarivanju te volje i postojanja demokratije.
Nastanak demokratije

Razlog za politizaciju širokih slojeva društva s jedne strane su bile socijalne i ekonomske promene, a s druge borbe za vlast i moć u koje su se sve više uvlačili plemići.

U 8. veku došlo je do procvata privrede koji se ogledao u unapređenju trgovine i obrtništva, te u nastajanju širokog srednjeg staleža. Istovremeno je došlo do ogromnog porasta broja stanovnika, osiromašenja već ionako siromašnih slojeva, što je za sobom dovelo uvođenje ropstva zbog duga. Nešto ojačani srednji sloj bio je već sit samovolje aristokrata i zahtevao je vladavinu zakona (eunomia). Mali seljaci hteli su da se oslobode ropstva zbog duga i zahtevali su agrarnu reformu.

Plemstvo je već ionako bilo zauzeto svojim internim borbama za prevlast, te je došlo do stvaranja različitih grupa i frakcija. Politička situacija bila je napeta i zahtevala je stabilne forme uređenja.Iz tog razloga neki plemići su se okrenuli narodu i zatražili podršku naroda.

594. godine p.H. Solon je izabran za Arkonte-a Atine. Njegov zadatak je bila provedba reforme polisa, da bi sprečio preteći građanski rat i oslabio borbu među staležima. Solon je ukinuo ropstvo zbog duga, ali njegove dalje reforme nisu bile uspešne. Ubrzo je opet došlo do novih borbi. Donji i srednji slojevi primetili su da se oni sami moraju angažirati i ubrzo su izborili učešće i svoj uticaj u donošenju odluka.