Dete i mediji – Ambivalentnost medijskog uticaja na decu

UVOD

Reč “medij” ima više značenja,a mnogoznačnost pojma proističe iz različite istorijske i konceptualne upotrebe reči. Neka od tih značenja sasvim su neočekivana i nisu povezana sa današnjom,ustaljenom primenom ovog termina u pisanoj i govornoj komunikaciji. U savremenoj društvenoj praksi može da označava neku sredinu ili prostor u kojem nešto postoji ili se nešto događa,osobu koja posreduje između stvarnosti,vremena i bića, ali ima i značenje koje upućuje na tehnički kanal komunikacije (štampa,radio,televizija,internet). Široki spektri značenja termina medij danas ipak najčešće služe da se njima označe istorijska sredstva za prenos komunikacija. Medijska produkcija prenosi i činjenice o stvarnosti, ali i slike o činjenicama,prenosi događaj,ali i njegov kontekst,govori o ljudima i o njihovim mišljenjima,prenosi ideje,ali i njihova različita tumačenja i značenja,ukazuje na informativnu stranu događaja,ali i na njihova dublja značenja za javnost. Danas su mediji značajni javni tumači događaja i tokova koji u mnogome utiču na mlade.

U ovom radu pokušaću da izdvojim uticaje medija na decu. Na početku ću opisati termine koje smatram bitnim za dalji rad i razumevanje. Bitno je napomenuti da ambivalentost ovde predstavlja istovremeno postojanje sasvim različitih uticaja na decu,što znači da treba sagledati uticaje medija iz vise uglova. Medijska pismenost dece je bitan faktor,jer su mediji deo naše svakodnevice i njihov uticaj je veliki na formiranje vrednosnih stavova mladih. Kada kažemo mediji, prvo pomislimo na televiziju, radio, novine, internet. To su sredstva masovne komunikacije, koja najlakše prenose poruku do najvećeg broja primalaca. Međutim, mediji su i knjige, stripovi, fotografije, bilbordi, posteri, mobilni telefoni. Svi oni su prenosioci informacija, što i jeste najšire značenje medija. Tek kada to shvatimo, postajemo svesni da su mediji veći deo dana uz nas i da svi oni šalju neku poruku. Ipak, najzastupljeniji mediji u životima mladih su televizija i internet.
Deca i mediji

Danas deca od najranijeg uzrasta svakodnevno koriste nove tehnologije i to otvara niz pitanja na koja roditelji, pedagozi i na kraju društvena zajednica pokušavaju da daju odgovore. Problem je što se nove tehnologije razvijaju mnogo bržim tempom, nego što stručnjaci zainteresovani za ovu oblast uspevaju da ispitaju sve njihove pozitivne i negativne uticaje na decu. Još nisu ni rezultati mnogobrojnih istraživanja u svetu, u vezi sa uticajem televizije na decu usaglašeni, a Internet je već dodatno okupirao mladu populaciju. Kao poseban segment novih tehnologija pojavili su se društveni mediji ili društvene mreže koje su za decu postale „biti ili ne biti“, te se Dekartova misao „mislim dakle postojim“ među pripadnicima novih generacija može konvertovati u „konektovan sam dakle postojim“.

MEDIJI

Razvoj elektronskih medija u drugoj polovini XX veka odvijao se, uglavnom, kroz ekspanziju radija, televizije i filma, a poslednjih godina naglo se razvijaju digitalne komunikacije, Internet i novi mediji. Može se smatrati da mediji ne samo da posreduju između podsistema u okviru određenog društvenog sistema već uzimaju ulogu kolekcionara i usmerivača javne pažnje. Oni naime,nisu samo profesionalni centri za prikupljanje informacija nego su i značajni selektori događaja i servisi spremni da obrade i emituju važan događaj i sa aspekta određenog podsistema i iz ugla važnog za širu javnost,odnosno sistem u celini. Mediji se mogu odrediti kao promoteri stvarnosti,koji se bitno određuju potencijalima produkcijske rutine,usmerene na selekciju i odabir informacija prema principima važnosti i hitnosti. Ali,i prema interesima određenih interesnih centara moći,koji,ne tako retko,vrše direktan uticaj na medijsku produkciju. Mediji imaju aktivan odnos i sa drugim društvenim podsistemima i sektorima. Oni produkuju veliki broj informacija za različite potrebe ljudi i društva u celini. U tom odnosu povremeno otkrivaju nove,neistražene prostore,kojima posvećuju javnu,profesionalnu pažnju. Dobri primeri ovakvog “otkrivanja” društvenih prostora od strane medija u novijoj istoriji jesu favorizovane teme iz ekologije,oblasti ljudskih prava,civilnog društva. Sve razvijenije informacije i brža obrada tih informacija,kao i izraženije potrebe društva za informisanjem,informacijama u medijima daju poseban značaj. Kriterijumi za određenje kvaliteta medijske informacije usmereni su na utvrđivanje mere primene principa istinitosti,tačnosti,objektivnosti,aktuelnosti,ali i zanimljivosti,orginalnosti i atraktivnosti. Posebno je pri tome važan princip istine,koji je osnovni i najvažniji novinarski postulat u medijskom delovanju. Važno je još napomenuti da su mediji moćni pokretači,usmerivači i kontruktori društvene stvarnosti.
Novi