Državna revizija

Državna revizija

Građani finansiraju institucije države, ali zauzvrat treba da znaju kako se troši njihov novac, tj. „poreski dinar“. Odgovore na njihova pitanja pruža oblast revizije koja se zove revizija javnih finansija, odnosno državna revizija. Nezavisna i objektivna revizija upravljanja javnim sredstvima jeste karakteristika svake moderne demokratske države. Njen osnovni cilj je povećanje discipline u trošenju budžetskih sredstava. Pored toga, ona stvara podlogu za racionalno i efektivno donošenje odluka nadležnih vlasti. Državna revizija obuhvata reviziju državnih prihoda i rashoda, reviziju finansijskih izveštaja, finansijskih transakcija, reviziju pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja svih subjekata koji se finansiraju iz budžeta.

Revizija javnih rashoda spada u nadležnost Državne revizorske institucije (DRI), koja se uspostavlja u skladu sa regulativom koju propisuje međunarodna organizacija Vrhovne državne revizorske institucije – INTOSAI. Za razvoj državne revizije treba uzeti u obzir i Limsku deklaraciju, kojom se definiše nezavisnost državne revizije na internacionalnom nivou. Posebno treba naglasiti da se prilikom sprovođenja revizije kroz pripremu informacione osnove, planiranje revizorskih aktivnosti, prikupljanje revizorskih dokaza i formulisanje revizorskog mišljenja i izveštavanja primenjuju INTOSAI standardi kao i pravila sadržana u Etičkom kodeksu, s obzirom na to da profesionalno ponašanje revizora i prihvatanje etičkih principa i vrednosti predstavljaju faktor koji bitno doprinosi jačanju poverenja u rad VRI, što i jeste njena osnovna svrha.

Ukratko, osnovna funkcija državne revizije je da doprinese racionalnijem trošenju budžetskih srestava, a time i smanjenju javne potrošnje. Drugo, ona utiče na finansijsko izveštavanje, tako da se ono unapređuje na osnovu primedbi i sugestija revizora, pa postaje pouzdan instrument za upravljanje poslovanjem korisnika budžeta. Realizujući pomenute funkcije, državna revizija štiti javni interes, što čini suštinu njene misije.
Pod pojmom revizije javnog sektora, po Zakonu o državnoj revizorskoj instituciji podrazumevaju se tri oblika revizije:

1)    Revizija finansijskih izvrštaja predstavlja ispitivanje dokumenata, isprava, izveštaja i drugih informacija, radi prikupljanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja da li finansijski izveštaji subjekta revizije istinito i fer prikazuju njegovo finansijsko stanje, rezultate poslovanja i novčane tokove, u skladu sa prihvaćenim računovodstvenim načelima i standardima.

2)    Revizija pravilnosti poslovanja podrazumeva pribavljanje dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja o pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja korisnika javnih sredstava, odnosno ispitivanje finansijskih transakcija i odluka u vezi sa primanjima i izdacima, radi utvrđivanja da li su odnosne transakcije izvršene u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima i za planirane svrhe.
3)    Revizija svrsishodnosti poslovanja predstavlja ispitivanje trošenja sredstava iz budžeta  i drugih javnih sredstava, radi sticanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izveštavanje da li je subjekat revizije upotrebio sredstva u skladu sa načelima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti, kao i u skladu sa planiranim ciljevima, pri čemu se pod navedenim pojmovima      (3 E) podrazumeva sledeće:

•  Načelo ekonomije podrazumeva minimalni utrošak sredstava za određenu aktivnost, uz vođenje računa da se time ne dovede u pitanje očekivani kvalitet,
•  Načelo efikasnosti predstavlja odnos između postignutih rezultata u proizvodnji roba ili pružanju usluga i iskorišćenih resursa za proizvodnju, odnosno pružanje usluga.
•  Načelo efektivnosti (uspešnosti) predstavlja stepen do koga su postignuti postavljeni ciljevi, kao i odnos između planiranih i ostvarenih efekata određene aktivnosti.