Ekoloski kriminal

UVOD U EKOLOGIJU

Šta je ekologija?
Šta je zaštita životne sredine?
Opstanak ljudi nekada je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u životnoj sredini i predvide posledice na organizme i okolinu. Prvi ljudi su bili lovci i sakupljači bilja morali su da poznaju navike životinja i mesta gde se hrana nalazi. Kasnije, su počeli da uzgajaju svoje biljke (poljoprivreda je počela da se razvija) uz opažanja vremenskih i zemljiših uslova, postju svesni da promene vremena mogu imati značajan uticaj na prinose i prve domaće životinje.
Danas, veliki deo ljudske populacije živi u većim zajednicama – gradovima i mnogi nemaju direktan kontakt sa prirodom. Čovek postaje svestan da budućnost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razume odnose između organizama i okoline. Narušavanje osetljive ravnoteže u nekom, u početku i na prvi pogled beznačajnom segmentu, može da pokrene lavinu vrlo ozbiljnih i obimnih posledica.
Kada je čovek živeo u skladu s prirodom i skromno iskorišćavao prirodne resurse nije u širim razmerama uticao na prirodnu ravnotežu. Živeći u malim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije je rešavao baveći se lovom i zemljoradnjom. Kada je počela obrada metala došlo je do procvata zanatstva, pojedine grupe ljudi počele su svoje migracije. Kretali su se u potrazi za sirovinama (rudama). Tako je čovek počeo da migrira u, za život, klimatski manje povoljne regione čime je sebe stavio u nepovoljnu poziciju borbe sa prirodnom sredinom.
Zahvaljujući razvoju zanatstva, pronađena su nova i bolja oruđa, odeća i skloništa. Čovek je počeo da prilagođava prorodnu sredinu svojim potrebama. Počelo je krčenje i paljenje šuma sa ciljem proširenja obradivih površina. Naselja postaju sve veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, razvijaju se moćne civilizacije. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve veći: grade se putevi, akvadukti, vodovodi, rudnici, putevi, luke…
Tehnologija doživljava procvat, poboljšava se kvalitet života, nova dostignuća u nauci i bolja zdravstvena zaštita doprinose produžetku ljudskog životnog veka. Neminovno je bilo da progresivan razvoj dovede do promena u životnoj sredini, tako da su nastali problemi sa dalekosežnim posledicama.
Industrijski razvoj ostavio je posebno velik negativan uticaj na stanje životne sredine naročito pogoni teške industrije (željezare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane koje se često nazivaju prljavom industrijom jer ispuštaju opasne supstance u sve delove životne sredine. Na kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja sve većih količina energije. Sagorevanjem fosilnih goriva, nafte, uglja, posebno lignita, nastaju velike količine šljake i pepela, sumpornih i azotnih jedinjenja. Saobraćaj je takođe veliki izvor zagađenja. Buka takođe koja ima višestruke negativne posledice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo.
Intenzivna obrada poljoprivrednih površina uz upotrebu agrohemijskeih sredstava za ishranu i zaštitu bilja, takođe ima negativne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Negativno se odražava na kvalitet površinskih i podzemnih voda. Nastaju velike količine otpada (gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraćaja, otpad neiskorištenih energenata, poljoprivredni otpad itd.) koji negativno utiče na kvalitet životne sredine. Ovo se posebno odnosi na veće gradove gde se gradski i industrijski otpad najpre odlaže, a onda i zatrpava, što ugrožava i podzemne vode i vazduh. Najopasnije emisije u životnu sredinu su emisije koje imaju velike hemijske industrije.

Ekologija – naučna disciplina

Ekologija predstavlja široku naučnu disciplinu. Proučava pojedinačne organizme, kompletne šume i jezera, kao i čitavu planetu. Uporedo sa proučavanjem organizama ekolozi proučavaju i abiotske faktore sredine, kao što su temperatura, hemija zemljišta. Ekološka istraživanja se odvijaju kako na terenu tako i u laboratorijama gde se razvijaju matametički modeli.
U početnoj fazi razvoja ekologija se bavila proučavanjem izolovanih sistema, ali je brzo uočeno da se sve zajednice i ekosistemi prekalapaju i nadopunjavaju čineći jedan širi dinamički sistem razmene materije i energije.
Ekologija je biološka disciplina koja proučava odnose, strukturu i funkcionisanje prirode u celini, uključujući i mesto čoveka i cele ljudske populacije kao posebne komponente bioloških sistema na Zemlji.