Ekonomija prirodnih resursa

TEORIJSKI PRISTUP EKONOMIJI PRIRODNIH RESURSA
Nauka koja izucava alternativne mogucnosti koriscenja I vestinu odabira najproduktivnije kombinacije upotrebe resursa, koji sup o prirodi retki, a u odnosu na ljudske potrebe nedovoljni I ograniceni. Zato se pretpostavlja da se resursi uvek mogu ekonomski vrednovati, transformisati u proizvode finalne potrosnje I pretvoriti u novac. To podrzaun=meva razvien trzisni system privredjivanja I ukupne ekonomsko-tehnoloske komunikacije izmedju mikroekonomskih subjekata, savremena skola identifikuje 4 vrste prirodne sredine: 1. Priroda kao izvor privrednih resursa za proizvodnju ekonomskih dobara; 2. Kao opsta deponija; 3. Kao izvor prirodnih dobara; 4. Kao izvor zivota. Koristi koje nastaju od trenutne upotrebe prirode izrazene su kroz concept upotrebne vrednosti.

EKONOMSKA RENTA OD PRIRODNOG KAPITALA
Renta je vezana za fenomen dohodka ostvarenih od vlasnistva nad prirodnim faktorima-resursima proizvodnje. To je onaj deo proizvoda zemlje koji se placa za iskoricavanje izvorne I neunistive snage tla. To je cena koja se placa za proizvodne usluge prirodnih faktora.
Kvazi renta su dohoci koje ostvaruje vlasnik dobara koji su ili product ljudskog rada ili izvedena kategorija ekonomske aktivnosti, kao sto su zakupnine z aopremu, stambene objekte ili kamate za finansijski capital.

OBLICI ISPOLJAVANJA ZEMLJISNE RENTE
1. Diferencijalna renta-nastaje po osnovu razlike u plodnosti razlicitih parcela zemljista ili pak po osnovu razlicite udaljenosti tih parcela od trzista u odnosu na regulatornu parcel, uz pretpostavku ulaganja jednakih kapitala na svim parcelama (diferencijalna renta I); rezultat razlicitih efekata ulaganja jednakih kapitala nad jednakim novim parcelama ili doodatnog ulaganja na istim parcelama, ciji rezultat nije manji od ulaganja na regulatornim parcelama, ili kao rezultat ulaganja ranijih zakupaca kojim su povecana kvalitativna svojstva zamljista, a koje kroz novi zakupnicki ugovor I povecanu zakupninu prisvaja vlasnik zemljista
2. Apsolutna zemljina renta-postoji I na najlosijoj I na najudaljenijoj parceli ako su parcele date u zakup. Cena kostanja na svim parcelama je jednaka ako su sve parcele iste plodnosti
3. monopolska zemljisna renta nastaje na osnovu postojanja veoma retkih prirodnih osobina ili polozaja odredjenog zemljista, sto predtsvalja odsustvo mogucnosti masovne proizvodnje nekih proizvoda. Monopol se ispoljava kao prirodni monopol private svojine.

KARAKTERISTIKE PONUDE, TRAZNJE I CENA ZEMLJISTA
Cena zemlje je odredjena velicinom traznje za uslugama koje ovaj prirodni factor moze da ponudi To je factor koji svoje usluge pruza u procesu proizvodnje koje karakterise ogranicenost resursa. Ponuda zemljista kao faktora proizvodnje je neelasticna. Traznja zemlje proistice iz povecanja traznje za poljoprivrednim proizvodnima kao rezultatom koriscenja usluga zemljista, tj snage njegove prirodne plodnosti. Cena zemlje nije cena predmeta koji se kupuje, vec je izraz vrednosti prava vlasnika zemlje da stice odgovarajucu rentu.
CZ=R(renta)/i(kamatna stopa)
Porastom rente raste cena zemlje, a porastom kamate opada cena zemlje
INTERNA I EKSTERNA EKONOMIJA RESURSA
Interna ekonomija obuhvata proizvodnu organizaciju I efekte procesa prozivodnje, koji se ticu samog preduzeca ili pojedinca izvesnog dobra ili usluge. Za motiv ima smanjivanje ili izbegavanje internih troskova I drugih rashoda, medju kojima su I troskovi zastite I ocuvanja prirodne sredine.
Eksterna ekonomija obuhvata sve pozitivne I negativne efekte neke privredne aktivnosti, koji se ne ticu direktno proizvodjaca ili potrosaca, vec drugih subjekata u neposrednoj okolini, u takozvanim susednim aktivnostima, ili se kao posledice prenose na drustvo u celini.
Pozitivne eksternalije su one posledice necije ekonomske aktivnosti koje istovremeno znace ekonomske ustede ili korist za druge subjekte ili celu zajednicu.
Negarivne eksternalije su stete od neke ekonomske aktivnosti koji se odnose na okolinu (eksterna disekonomija)