UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
:
Ekonomika privrednih i pirodnih resursa
TEMA:
Ekonomska ocena potencijala poljoprivrednog zemljišta opštine Trstenik
Profesor: Student:
Prof. dr Svetislav Milenković Ivan Rakić 2011/230
KRAGUJEVAC, maj, 2017.
3
1. Uloga poljoprivrednog zemljišta u ekonomskom razvoju
Poljoprivredna proizvodnja je povezana sa ostalim oblastima proizvodnje i celokupnom
privredom. Uticaj poljoprivrede na privredni razvoj svake zemlje je višestran i kompleksan. U
proizvodnoj sferi, poljoprivreda obezbeđuje ishranu stanovništva i sirovine za razvoj mnogih
industrijskih grana. Ona učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni. Poljoprivreda je pokretač mnogih
privrednih delatnosti.
1
Pored razmene materijalnih dobara, značajno je i to da poljoprivreda, zajedno sa drugim
oblastima proizvodnje, učesvuje u formiranju nacionalnog dohotka i ukupne društvene akumulacije.
Veliki značaj poljoprivrde u razvoju privrede ostvaruje se preko transfera poljoprivrednog
stanovništva u nepoljoprivredne delatnosti.
Svaka država ima odgovornost da definiše okvir političkih i institucionalnih promena
koje doprinose efikasnijem razvoju poljoprivrednog sektora i blagostanju stanovnika iz ruralnih
područja. Da bi ovu svoju ulogu adekvatno ispunila, obaveza države je da stabilnom,
dugoročnom i efikasnom politikom reaguje na aktuelne izazove. U tom smislu, izrada
određene strategije poljoprivrednog razvoja, motivisana je potrebom da se novim konceptom
poljoprivredne politike reaguje na unutrašnje i spoljne izazove, kao što su:
2
1. potreba da se smanji zaostajanje u tehnološkom razvoju za konkurentskim
zemljama i omogućio efikasnije suočavanje poljoprivrednog sektora sa efektima
klimatskih promena;
2. neophodnost povećanja efikasnosti prehrambenog lanca i konkurentnosti
poljoprivredno-prehrambenog sektora;
3. obezbeđivanje stabilnog dohotka i poslovnog okruženja za poljoprivrednike i
druge preduzetnike;
4. ostvarivanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva održivog razvoja, u
čemu multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj imaju posebno mesto;
5. spremnost da se odgovori na zahteve proizašle iz procesa priključivanja Svetskoj
trgovinskoj organizaciji (STO) i Evropskoj uniji.
1
Vujičić M., Ristić L., (2006), „
Ekonomika poljoprivrede
“, Ekonomski fakultet, Kragujevac, str. 7.
2
http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2016/05/STRATEGIJA-2014-2020-.pdf, datum pristupa: 30.04.2017.
4
Srbija se nalazi na površini od ukupno 8.840.000 hektara. Površina poljoprivrednog
zemljišta obuhvata 5.734.000 hektara (0,56 ha po stanovniku), a na oko 4.867.000 hektara te
površine prostire se obradivo zemljište (0,46 ha po stanovniku). Oko 70 odsto ukupne teritorije
Srbije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30 odsto pod šumama.
3
Povoljni prirodni i klimatski uslovi pospešuju razvoj poljoprivrede. Ravničarski regioni
Vojvodine, Kosova Polja, Metohije, Pomoravlja, Posavine, Tamnave, Kruševačkog i Leskovačkog
polja pogodni su za mehanizovanu ratarsku i povrtarsku proizvodnju. Brdoviti i brežuljkasti predeli
povoljni su za razvoj voćarske, vinogradarske i stočarske proizvodnje. Brdsko-planinsko područje
Zlatibora, Rudnika, Stare planine, Kopaonika i Šar-planine su pogodni za razvoj ovčarstva,
govedarstva i šumarstva. U Republici Srbiji ima ukupno 1.305.426 poljoprivrednika koji čine 17,3
odsto ukupne populacije.
Poljoprivredno zemljište se obrađuje sa 425.000 dvoosovinskih traktora, 261.000
jednoosovinskih traktora, 25.000 kombajna i više od tri miliona priključnih mašina. Nedovoljno je
razvijena saobraćajna infrastruktura, a poljoprivredne mašine i oprema su amortizovane. Prosečna
starost traktora je 12, a kombajna 15 godina.
Potrošnja mineralnih đubriva iznosi 36 kilograma aktivne materije po hektaru. Primena
agrohemikalija je veoma niska i kontrolisana organizovanom mrežom redovne veterinarske,
fitosanitarne i sanitarne kontrole.
U Srbiji je sistem za navodnjavanje instaliran na 180.000 hektara, ali se navodnjava svega
30.000 hektara, što znači da je navodnjavanje u Srbiji minimalno. Zbog toga nisu iskorišćene
mogućnosti veće proizvodnje šećerne repe, suncokreta, soje, povrća i stočnih krmiva.
U Srbiji dominira porodično gazdinstvo i privatna svojina, dok prosečna veličina
komercijalne farme (preduzeća) iznosi 500 do 700 hektara. Porodično gazdinstvo je vrlo
isparcelisano, ima izraženu naturalnu potrošnju i znatno niži stepen komercijalizacije u odnosu na
evropske farme.
3
http://www.arhiva.srbija.gov.rs/cms/view.php?id=1024, datum pristupa: 30.04.2017.
