ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
НИШ
Предмет:Физичко техничко обезбеђење имовине и физичких лица
Тема:ЕКСПЛОЗИВИ И СРЕДСТВА ЗА ИНИЦИРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВА
-СЕМИНАРСКИ РАД-
М е н т о р: С т у д е н т:
Проф.др.Филиповић Златан Панајотовић Милица
Број индекса:10/13
4
1.Појам експлозива
Експлозиви су једињења или смеше који могу за врло кратко време да развију
велику запремину гасова на високој температури.
1
Експлозивне материје представљају нестабилна хемијска једињења или смеше,
које под дејством одређењених спољних утицаја (удар,трење,топлота) прелазе у
стабилније стање,при чему се у кратком временском интервалу стварају гасови велике
енергије,способни да изврше огроман механички рад над околином.
2
Експлозија се јавља као звучни ефекат при разлагању експлозива. Праћена је
појавом гасова који су под већим притиском од притиска средине у којој настаје
експлозија. Услед разлике у притисцима долази до нагле експанзије гасова
експлозије,при чему се енергија експлозије претвара у механички рад.Експлозију не
карактерише само количина ослобођене енергије, већ је много важнија брзина којом се
ова енергија ослобађа. Количина ослобођене енергије у јединици времена представља
снагу експлозива. При експлозији 1кг пластичног експлозива ослободи се око 4200
кЈ/кг енергије у делићу секунде. Да би наступио процес хемијског разлагања
експлозивне материје молекулима треба саопштити минамално потребну енергију
(енергију активирања) да би постали активнији, јер су само активни молекули
подложни хемијским променама. Зависно од начина на који се доводи енергија
активирања, разлагање експлозивних материја може се обављати на три начина:
горењем,
дефлаграцијом и
детонацијом.
Горењу су подложне све експлозивне материје зависно од температуре и
времена излагања високим температурама. Температура горења је најчешће нижа од
температуре експлозије. Горење експлозива одвија се на рачун хемијски уграђеног
кисеоника у експлозив, без присуства кисеоника из ваздуха.
Дефлаграција је процес разлагања експлозива код кога се енергија активирања
молекула предаје од слоја до слоја преношењем топлоте. Брзина хемијског разлагања
код дефлаграције је релативно ниска и износи од неколико цм до неколико стотина
метарау секунди.
Детонација је процес разлагања експлозива код кога се енергија активирања
молекула преноси од слоја до слоја путем ударног таласа, који се кроз експлозивну
материју креће наџвучном брзином. Детонациона брзина разлагања експлозивних
материја достиже вредност од 1300-9300м/с. Зависи од хемијског састава
експлозива,густине пуњења, пречника патроне и др.
1
www.wikipedia.org;
2
Радовановић В.Радован :
Техничка средства полиције,
Криминалистичко-полицијска
академија,Београд,2012,стр.31;
5
2.Историјски развој експлозивних материја
1190. год. п.н.е. – Тројанске трупе користиле су запаљива средства против грчке
морнарице.
500-470 год. п.н.е. – У тактици кинеза Фау Ли Јена описана је употреба камених
кугли и запаљивих лопти приликом опсаде градова.
160-122 год. п.н.е. – Кинези пронашли црни барут, смесу 76,2% калијум-
нитрата,15,4% дрвеног угља и 8,4% сумпора.
222 год. – Римљани почели да користе у поморским биткама, запаљиву смесу
израђену од негашеног креча и асфалта која се палила у додиру са водом.
Средином 7. века Грк Калиникос је усавршио римску запаљиву смесу и
пронашао “грчку ватру” која се састоји од нафте, сумпора, смоле и негашеног
креча.
1073. – Мађари су при опсади Београда први користили црни барут у Европи.
1250. – Калуђер Р.Бекон дао је следећи састав црног барута: 41,2% калијум-
нитрат, 29,4% сумпора и 19,4 дрвеног угља.
1326. – У Венецији су израђени метални топови који су избацивали ђулад под
притиском гасова насталих сагоревањем барута.
1627. – К. Виендл први је користио црни барут за откопавање руда
1654. – Ј.Р. Клобер пронашао је амонијум-нитрат (који се користи као оксиданс
у привредним експлозивима)
крајем 17. века Ј. Ловестерн пронашао је живин-фулминат
1780. – К.Л. Бертоле пронашао је калијум-хлорат
1845. – откривена нитроцелулоза, а А. Собореро пронашао нитроглицерин
1853. – Аустрија замењује црни барут нитроцелулозним барутом у топовима.
1867. – Алфред Нобел је пронашао динамит
1873. – Пронађен пластични експлозив (нитроцелулоза + нитроглицерин)
1884. – пронађен двобазни барут
1870. – добијен је тринитротролуен (ТНТ)
1891. – Т. Цуртис пронашао олово-азид
1894. – произведен је пентрит.
1944. – почела је производња ливених двофазних барута за погон ракетних
пројектила.
У току Другог светског рата направљено је много нових експлозивних смеша.
3. Класификација експлозива
Постоје различите поделе експлозива.Експлозиви су подељени на различите
начине. Једни од начина су наведени у следећем тексту.
3.1.Класификација експлозива према агрегатном стању
гасовите,
течне и
чврсте.
У гасовитим експлозивним материјама концентрација енергије је најмања
(смеша метана и ваздуха, ацетилена и ваздуха или кисеоника и др.), па се код њих,
