Evropska Unija

UVOD

Evropska unija je regionalna evropska organizacija držva u kojoj evropske države ostvaruju svoje interese kroz saradnju i zajedničko vođenje spoljne politike i bezbedonosne politike potvrđivanjem svoga identiteta na međunarodnom planu, uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije, stvaranjem jedinstvenog ekonomskog prostora bez unutrašnjih granica i jačanjem privredne i društvene kohezije među državama članicama. Takođe, one ostvaruju saradnju u oblasti pravouđa i unutrašnjih poslova zajedničkim i jedinstvenim uređivanjem pitanja iz tih oblasti, zaključivanjem regionalnih multilateralnim umesto bilateralnih, međunarodnih ugovora, jedinstvenim rešavanjem pitanja prelaska granica u Evropskoj uniji, viza, imigracije, azila, formiranjem zajedničke evropske policije (EUROPOL) radi suzbijanja najtežih oblika međunarodnog kriminala vezanog za ratne zločine, promet oružja i droge i finansijske malverzacije.
Evropska unija, za sada, nema svojstvo pravnog lica. Međutim sve tri napred navedene evropske zajednice, osnovane pedesetih godina, zadržale su svak svoj međunarodnopravni suverenitet

Institucije Evropske unije

Institucionalni ustroj Evropske unije (EU) čine sedam institucija. U početku su tri Zajednice imale svaka vlastita izvršna tela, a zajednički su im bili Skupština predstavnika (kasnije Evropski parlament) i Sud pravde. Tek su 1967. godine na osnovi Ugovor o spajanju spojena istovrsna tela Zajednica. Lisabonski ugovor uveo je bitne promene u institucionalnoj strukturi. Prema članku 13. Ugovora o Evropskoj uniji, institucije Evropske unije su:

• Evropski parlament,
• Evropski savet,
• Savet,
• Evropska komisija (“Komisija”),
• Sud Eropske unije,
• Evropska centralna banka,
• Finansijski sud.

 
EVROPSKA KOMISIJA

Evropska komisija je najvažnija izvršna institucija EU. Komisija ima ovlašćenja da pokreće inicijative, da priprema odluke Saveta EU i da ih sprovodi po usvajanju, da nadzire primenu odluka i drugih propisa na teritoriji država-članica EU. Takođe, Komisija obezbeđuje sprovođenje osnivačkih ugovora i ostvarivanje interesa Evropske unije. Komisiju čini po jedan državljanin svake članice, te ona u ovom trenutku ima 27 članova. Vlade država članica, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom, imenuju predsednika Komisije. Mandat Komisije je 5 godina i može se obnoviti.
Iako vlade predlažu komesare, oni u svom radu nikako nisu njihovi predstavnici, oni su nezavisni od svojih država i ne smeju primati ni tražiti uputstva od njih. Oblasti nadležnosti komesara su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda; privreda i informatičko društvo; unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja.

EVROPSKI PARLAMENT

Evropski parlament predstavlja organ Unije sa najvećim demokrat¬skim karakterom i najvećim legitimitetom, jer predstavlja građane Unije, koji njegove članove od 1979. godine biraju na neposrednim, demokrat¬skim izborima, svakih 5 godina. Evropski parlament ne treba posmatrati kao nacionalni parlament, jer je po snazi daleko iza nacionalnih parlamenata.
Broj poslanika svake zemlje se utvrđuje prema njenoj veličini, bruto društvenom proizvodu i ekonomskoj snazi. Sedište Parlamenta je zvanično u Strazburu, međutim najveći deo zasedanja i posla se obavlja u Briselu. Poslanici u Parlamentu predstavljaju građane Unije i svoje partije. Tako da poslanici nisu grupisani po nacionalnoj, već po stranačkoj pripadnosti.
Poslanici su u Parlamentu podeljeni u stranačke blokove, a najjače stranke su demohrišćani, okupljeni u Partiji evropskih naroda, socijaldemokrate i Stranka zelenih. Prema rezultatima poslednjih izbora (2004.), EP ima 785 poslanika.