Evropski sistem centralnih banaka

Uvod

Osnovno obeležje savremenih svjetskih kretanja je globalizacija u svim oblastima.Globalizacija se sprovodi kroz proces nacionalizacije i institucionalizacije, a njen razvoj uslovljen je modernim tehnologijama koje omogućavaju veću pokretljivost robe i kapitala.U te procese uključena je i finanasijska sfera.Krunu evropskih intergracija predstavlja nastanak Evropske monetarne unije i zajedničke valute evra. Ekonomsku i monetarnu uniju čine četiri elementa:jedinstveno tržište dobara , usluga , kapitala i radne snage.Ugovorom iz Mastrihta odlučeno je da se EMU realizuje u tri faze.
Prva faza je počela 1.januara 1990. godine i karakteriše je priprema potrebnih uslova za obezbeđenje zadovoljavajućeg nivoa ekonomske i monetarne konvergencije,koji će se realizovati u drugoj fazi.Nije se zalazilo u suštinu pravnih sistema zemalja članica.Insistiralo se na politikama koje su omogućavale članicama da sačuvaju svoju suverenost i jednakost u donošenju odluka.Predviđen je veliki broj mjera za otklanjanje : fiskalnih, tehničkih i poreskih prepreka, što je trebalo da omogući potpunu liberalizaciju kapitala i usklađivanje monetarnih politika. Ovo je u suštini bila faza navikavanja na nove međunarodne odnose.
Druga faza EMU je u funkciji pripreme treće finalne faze i predstavlja prelaznu etapu u procesu razvoja.Ugovorom je predviđeno da počne 1.janara 1994. godine i da se završi najkasnije do 31. decembra 1998.godine.Značaj ove faze se ogleda u formiranju Evropskog monetarnog instituta ( EMI ),takođe su utvrđeni kriterijumi konvergencije odnosno uslovi “pakta stabilnosti”.Na njihovom ispunjenju se insistira zbog razlika u ekonomskom I socijalnom razvoju zemalja članica.Cilj EMI je bio da doprinese uslovima za razvoj treće faze i to tako što će:

• jačati usklađivanje monetarnih politika radi stabilnosti sistema,
• vršiti pripreme za funkcionisanje budućeg Evropskog sistema centralnih banaka
• kontrolisati tehničku pripremu novčanica izraženih u jedinstvenoj valuti-euru.

EMI se ukida osnivanjem Evropske centralne banke.

Treća faza EMU je počela 1.januara 1999. godine I završila se 1. janura 2002. godine.Ova faza podrazumijeva postojanje zajedničke valute i Evropske centralne banke. , uz isključivanje nacionalnih valuta zemalja Evropske unije kao zakonskih sredstava javnih I privatnih plaćanja.Euro je uveden 1.januara 1999. Godine u odnosu 1:1 prema ekiju I uspostavljen je fiksni odnos eura prema jedanaest ( kasnije dvanaest) valuta država članica. Odlukom o prelasku na treći stepen EMU formiran je Evropski sistem centralnih banaka sa Evropskom centralnom bankom i centralnim bankama zemalja članica.

Evropski sistem centralnih banaka – struktura

Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) predstavlja primarno institicionalno obeležje treće faze Ekonomske i monetarne unije. ESCB sastoji se od Evropske centralne banke ( ECB) i centralnih banaka zemalja članica, bez obzira da li su uvele evro ili ne,za razliku od Eurosistema koji obuhvata ECB i nacinalne banke zemalja članica koje su prihvatile evro.Početni kapital ESCB bio je 5 milijardi eura, a njemu je pridodato oko 40 milijardi deviznih rezervi.Ova sredstva osiguravala su zemlje članice evrozone proporcionalno njihovom BDP-u. Iako je ESCB širi sistem jer u njega ulaze i članice Unije koje nijesu prihvatile evro,njim zapravo rukovode tijela ECB , od kojih su dva najznačajnija i to :

• Upravni savjet i
• Izvršni odbor .

Osim njih postoji i Opšti savjet koji se bavi uspostavljenjem veza između ECB i nacionalnih centralnih banaka koje su izvan evrozone, a članice su Unije.