САДРЖАЈ:
1.УВОД..................................................................................................................... 1
2.ПРЕДМЕТ И ЦИЉ РАДА.................................................................................... 3
3.МЕТОД РАДА....................................................................................................... 4
ФАКТОРИ РИЗИКА
3.1.ПPOMEНЉИВИ: ................................................................................... 5
3.1.1 Никотинска зависност (пушење) .......................................... 5
3.1.2 Гојазност................................................................................... 9
3.1.3. Алкохолизам............................................................................ 14
3.1.4. Физичка неактивност........................................................... 16
3.1.5. Повишене масноће у крви (ЛДЛ, ХДЛ, ТГЛ) ...................... 21
3.1.6. Повишен крвни притисак...................................................... 25
3.1.7.Дијабетес ( шећерна болест) ............................................... 27
3.2.НЕПPOMEНЉИВИ: ........................................................................... 31
3.2.1Пол............................................................................................. 31
3.2.2. Годинe стapoсти................................................................... 32
3.2.3. Наследни фактори................................................................. 33
4. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................... 35
5. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................... 38
1. УВОД
Проблем савременог човека јесте његов начин живота који је веома убрзан. Управо
због тога постоји притисак да човек постигне све, осврћући се на егзистенциалне
проблеме које му намеће савремено друштво. С тим у вези, човек има све мање времена да
посвети себи и свом здрављу. На жалост, ретки од нас проналазе то драгоцено време које
ће посветити здравом начину живота. Под тим се подразумевају разне физичке активности
као што су: одласци у фитнес центре, вожње бициклом, шетње и друге рекреативне
активности.
Међутим, с друге стране, постоје људи који не схватају значај физичког вежбања и
падају под утицај лоших навика, односно фактора ризика.
Кардиоваскуларне болести представљају обољења срца и крвних судова. Ова
обољења доводе до поремећаја у снабдевању крви свих органа, што изазива појаву
одговарајућих симптома и клиничких знакова. Њихова тежина зависи од степена
поремећаја крвотока. Кардиоваскуларна обољења могу се јавити у свим животним добима,
од рођења (урођена срчана мана), па до касне старости. Ова обољења ограничавају
активност, отежавају и угрожавају живот болесника и један су од најчешћих узрока смрти
савременог човека.
1
Према статистикама, само у Европи од последица ових болести годишње умре око
323 милиона људи. Само у 2003. години, Европска унија је издвојила око 79 милијарди
евра за лечење, санирање и рехабилитацију кардио-васкуларних болесника.
2
1
Теодоровић Ј. (2000) Болести кардиоваскуларног система - Интерне болести са негом. Завод за уџбенике и
наставна средства. Београд.
2
Watkins L.O (2004): Epidemilogy and Burden of Cardiovascular Disease. Clin Cardiol.
1
2. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ РАДА
ПРЕДМЕТ дипломског рада чине фактори ризика за настанак кардиоваскуларних
болести.
ЦИЉ дипломског рада је упознавањe са факторима ризика за настанак
кардиоваскуларних болести, како би проширили свест и указали на опасности које могу
довести до тешких болести и у најгорем случају до фаталних последица.
3
3. МЕТОД РАДА
Метода која ђе се користити у овом раду је описно-дескриптивна заснована на
примарним изворима литературе о функционалним карактеристикама организма човека о
утицају фактора ризика за настанак кардиоваскуларних болести кориштена је сва
доступна литература: књиге, часописи, научни радови, истраживања.
4
Британска студија, на узорку од 34 439 британских лекара мушког пола, у периоду од
50 година (1951-2001. година), недвосмислено је указала да: пушење вишеструко повећава
могућност рака плућа и друге туморе, инфаркт срца, шлог, хроничну обструктивну
болест плућа; половина пушача умре од болести изазваних пушењем; четвртина пушача
умре у средњим годинама живота (30-69); пушачи имају у просеку 10 година краћи
животни век од непушача; прекид пушења у 50. години преполовљује а у 30. години
живота, готово елиминише ризик; одвикавање у доби од 60, 50, 40 ili 30 година допринело
је продужењу живота за 3, 6, 9 ili 10 години
.
5
Према истраживању које је спровела СЗО Међународне агенције за истраживање
рака, непушачи који живе са пушачима имају 20-30% већи ризик од развијања рака плућа.
Хронична изложеност дуванском диму из окружења је означена као узрок многих
болести које изазива пушење, као што су рак плућа, кардиоваскуларне болести, дечије
болести.
Већина лоших здравствених исхода изазваних изложеношћу дуванском диму из
окружења показује линеарни однос у којем исход зависи од степена изложености - другим
речима , што је изложеност већа и ризик је већи. Међутим зависност степена изложености
за болести срца је нелинеарна. Изложеност дуванском диму из окружења носи ризик
срчаног обољења који је упола мањи него код особе која пуши 20 цигарета дневно. Чак и
веома мале количине дуванског дима могу одмах да утичу на стварање угрушака и
тромба, као и дугорочне ефекте на развој артериосклерозе - што су све битни фактори
срчаних обољења. Ово је извор најјачег утицаја - срчана обољења су најчешћи узрок
смрти у ЕУ, како међу пушачима, тако и међу непушачима.
5
По најновијим, конзервативним, истраживањима која је је спровело партнерство
између Европског друштва за респираторне болести, Истраживања канцера у Великој
5
Светска здравствена организација. Зелени документ. На путу ка Европи без дуванског дима: стратешке
опције на нивоу ЕУ. 2007.
6
