У зависности од аутора, облик штитасте жњезде се описујуе као облик:
штита, лептира, слова  H  (латинице) или потковице. Налази се у вратном
делу   непосредно   испод   гркљана,   а   испред   и   са   страна   душника.
Причвршћена је за тироидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом
гутања.   Састоји   се   од   два   режња,   левог   (lobus   sinister)  и   десног   (lobus
dexteх),   који   су   повезани   сужењем-истимус   лат.  Isthmus  и   налази   се   у
висини 2. и 3. хрскавице душника. Понекад постоји и трећи, пирамидални
режањ (лат. lobus pyramidalis) у средњем делу жлезде који је ембрионални
заостатак.

Режњеви су облика тростране пирамиде или купе чији је врх усмерен тј.
база наниже. А поред тога, на њој можемо разликовати три стране
(предње-спољашњу, унутрашњу и задњ ). Она је у блиским односима са
органима и крвним судовима предњег дела врата. База је у висини пете или
шесте хрскавице душника, а врх допире до средине плоче штитасте
хрскавице гркљана одговарајуће стране. Предње-спољашња страна је у
односу са: стернохиодним, стернотироидним и делимично
стерноклеидомастеоидним мишићем. Док је унутрашња у односу са
бочним деловима штитасте и прстенасте хрскавице гркљана. А задњом
страном је у односу са заједничком каротидном артеријом као и са
параштитним жлездама.

Она је меке и еластичне конзистенције, те се не може палпирати. У сваком
режњу налази се доста режњића који настају као последица поделе
режњева помоћу фиброзне чахуре којом је обмотана и која се пружа у
дубини градећи фиброзне преградице, који су сачињени од фоликула, а
они су основна функционална јединица штитне жлезде. Штитаста жлезда
је једна од већих жлезда са унутрашњим лучењем и њена тежина је око 10-
20г. Непосредно иза штитасте жлезде са обе стране пролази повратни
гркљански живац (лат. laringeus recurrens), бочно лежи такође са обе стране
заједничка каротидна артерија ( лат. a cortis comunis ), унутрашња
југуларна вена (лат. vena jugulsis interna) и живац (n. vagus). Испред је
мишићни слој предње стране врата.