“Forenzičko računovodstvo u Srbiji i okolnim zemljama”
Ime i prezime i br.indexa
3
UVOD
Poverenje, kako investitora tako i celokupne računovodstvene javnosti, u kvalitet
informacija sadržanih u finansijskim izveštajima je ozbiljno poljuljano brojnim
finansijskim skandalima, gde su investitorima nanete štete koje se mere milijardama
dolara. Naime, sklonost menadzmenta da oblikuje finansijske izveštaje u skladu sa svojim
ciljevima uglavnom podstiče menadžment da odstupi od međunarodnih i nacionalnih
propisa i primeni mere kreativnog računovodstva koje dovode do lažnih bilansa.
Dugoročne posledice računovodstvenih prevara uticale su na potrebu za povećanjem
nivoa zaštite interesa investitora i drugih stejkholdera. Računovodstvena profesija u celini
je svesna da ne može potpuno sprečiti da se sastavljaju i objavljuju lažni finansijski
izveštaji, ali jedan od načina kako prevazići ovu pojavu i stvoriti kvalitetniji poslovni
ambijent za potencijalne investitore, predstavlja forenzičko računovodstvo.
Uzimajući u obzir potrebu da se smanji rizik od prevara u radu su predstavljeni ciljevi i
područje delovanja forenzičkog računovodstva. Osvrnuli smo se i na najčešće vrste
kriminalnih radnji u Srbiji, sa posebnim akcentom na aktivnosti forenzičkih računovođa u
prepoznavanju rizičnih situacija i otkrivanju prevara u finansijskim izveštajima.
“Forenzičko računovodstvo u Srbiji i okolnim zemljama”
Ime i prezime i br.indexa
4
1.
POJAM I VRSTE KRIMINALNIH RADNJI I METODE
NJIHOVOG OTKRIVANJA
Kriminalne radnje u opštem, savremenom smislu, podrazumevaju nepoštenje u formi
namerne obmane ili namernog lažnog predstavljanja materijalnih činjenica. Kako bi se
bolje razumeo pojam kriminalnih radnji, one se mogu podeliti na dve osnovne kategorije:
•
Malverzacije ili prevare i
•
Kriminalne radnje u finansijskim izveštajima- kriminal belog okovratnika.
Malverzacije ili prevare predstavljaju bilo koju kriminalnu radnju zarad sticanja koristi
koja upotrebljava obmanu kao osnovni čin izvršenja.
Međunarodni standardi revizije definišu kriminalnu radnju u finansijskim izveštajima
kao nameran čin koji izvrši jedno ili više lica koji su na rukovodećim položajima,
odgovorna za upravljanje, zaposlena ili treća lica, uključujući obmanjivanje, u cilju
sticanja nepravedne ili protivzakonite koristi.
Udruženje ovlašćenih ispitivača kriminalnih radnji (The Association of Certified Fraud
Examiners- ACFE) kao najveća međunarodna organizacija sa preko 65.000 članova
širom sveta, obavlja različita istraživanja koja se odnose na sve vidove kriminalnih radnji
u finansijskom izveštavanju.
Ovo udruženje navodi 49 pojedinačnih kriminalnih šema, gde oko 20 od 49 čini više od
80% ukupno izvršenih kriminalnih radnji. Istraživanje najčešće počinjenih kriminalnih
radnji na ovaj način omogućava revizorima kriminalnih radnji kao i računovođama
forenzičarima da poboljšaju način otkrivanja i razrade metode prevencije njihovih pojava.
Tri najčešće kriminalne kategorije prema ACFE su: kriminalne radnje u finansijskim
izveštajima, prisvajanje sredstava i korupcija. Prema Petkoviću uz ove tri osnovne
kategorije, pranje novca i kompjuterski kriminal dopunjuju osnovnu podelu koju navodi
ACFE.
Kod lažnog finansijskog izveštavanja anomalije u izveštavanju ispoljavaju se kroz
fiktivne prihode, lažna vremenska razgraničenja, prikrivanje obaveza i troškova,
nepravilna obelodanjivanja i ostale tehnike lažnog finansijskog izveštavanja. Ova
kategorija kriminalnih radnji prema globalnom izveštaju ACFE (2012 Report to the
Nations) iako čini samo 8% slučajeva prijavljenih kriminalnih radnji, ima najveću
medijanu gubitka od 1 milion dolara.
Prisvajanje sredstava podrazumeva da zaposleni prisvaja novčana i nenovčana sredstva za
svoje lične potrebe bez saglasnosti i odobrenja rukovodstva. Preko 87% prijavljenih
slučajeva ovog tipa čine najčešći vid kriminalne radnje prema izveštaju ACFE.
Za razliku od prisvajanja sredstava, korupcija predstavlja odnos u kome se vrši
zloupotreba službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom
sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Podrazumeva bilo kakvo
direktno ili indirektno iznuđivanje, zahtevanje, prihvatanje, ili primanje bilo kakvog
“Forenzičko računovodstvo u Srbiji i okolnim zemljama”
Ime i prezime i br.indexa
6
Grafik 1 Najčešće metode otkrivanja kriminalnih radnji
1.1. Kriminalne radnje u Republici Srbiji
Prema izveštaju Organizacije za istraživanje nezakonitih finansijskih tokova (Global
Financial Integrity), u okviru istraživanja koje je uključilo 143 države u razvoju, u
periodu od 2001-2010. godine, Srbija se nalazi na 16. mestu. Ova nezavidna pozicija
podrazumeva da je u proseku godišnje iz Srbije izneto više od 5 milijardi dolara tj.
ukupno za čitav period od 2001-2010. god. više od 51 milijarde dolara nelegalnih
novčanih tokova koji potiču od kriminala, korupcije, utaje poreza i drugih nezakonitih
postupaka.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) u 2011. godini (Tabela
1) otkriveno je ukupno 3.792 krivičnih dela sa elementom korupcije što je za 38% više
nego u šestogodišnjem periodu od 2000-2005. godine. Najveći broj koruptivnih dela
činile su zloupotrebe službenog položaja, dok su otkrivena 152 krivična dela primanja i
davanja mita. Takođe, u istoj godini, otkriveno je 153 krivičnih dela iz oblasti pranja
novca što je za čak 70% više nego u prethodnoj. Iako se u ovom izveštaju MUP-a ne
navodi procenjena ekonomska šteta vezana za pranje novca, u izveštaju Projekta za borbu
protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji (MOLI – Serbia) koji sprovodi Savet
Evrope, procenjuje se da pranje novca Srbiju košta godišnje između 3-5% bruto domaćeg
proizvoda. U izveštaju MUP-a se navodi da je u oblasti privrednog kriminala počinjena
materijalna šteta za 127% viša nego u prethodnoj godini (2010.). U tabeli koja sledi, od
nekolicine kriminalnih radnji, prikazali smo samo najznačajnije vrste kriminalnih radnji i
zloupotreba u profesijama u kojima je obelodanjena informacija o procenjenoj
materijalnoj šteti ili pribavljenoj koristi.
“Forenzičko računovodstvo u Srbiji i okolnim zemljama”
Ime i prezime i br.indexa
7
Tabela 1
Prikaz najznačajnijih vrsta kriminalnih radnji i zloupotreba u profesijama
prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije za 2011. godinu.
Kriminalne radnje
Opis kriminalne radnje
Pribavljena korist/Procenjena
materijalna šteta
Prisvajanje sredstava
Organizovani finansijski kriminal
Omogućavanje nezakonitog dobijanja kredita
nezaposlenm licima
1,6 milijardi dinara i 400.000 evra
Korupcija
Organizovana kriminalna grupa
Podmićivanje pojedinih službenika Uprave igrara na
sreću Ministarstva finansija kako bi njeni članovi
nezakonito priređivali igre na sreću
Više od 1.000.000 evra
Privredni kriminal
Složenija krivična dela privrednog kriminala
Više od 50 milijardi dinara
Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica zarad
kupovine računarske i građevinske opreme
oko 3.700.000 dinara
Potkradanje potrošača od strane zaposlenih lica
prilikom kupovine goriva korišćenjem elektronskih
sklopova postavljenih na benziskim aparatima
2.500.000 dinara
Visokotehnološki kriminal
2.
FORENZIČKO RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA
Forenzičko računovodstvo se može definisati kao spoj istraživačkih i analitičkih
sposobnosti čijije cilj rešavanje finansijskih problema na način na koji to zahtevaju
zakonske odredbe. Najpotpuniju definiciju dalo je Udruženje ovlašćenih istražitelja
prevara (ACFE) po kojoj forenzičko računovodstvo predstavlja korišćenje
računovodstvenih veština u potencijalnim ili stvarnim, civilnim ili krivičnim sporovima,
uključujući opšteprihvaćene računovodstvene i revizorske principe, u cilju utvrđivanja
izgubljenih profita, prihoda, imovine ili štete, procene efikasnosti internih kontrola,
otkrivanja prevara ili realizacije drugih aktivnosti koje zahtevaju uključivanje
računovodstvenih ekspertiza u pravni sistem.
1
U skladu sa opisanom suštinom forenzičkog računovodstva, ovlašćeni istražitelji prevara
ili forenzičke računovođe istražuju i dokumentuju finansijske prevare i “kriminal belih
kragni” Oni pomažu advokatima, sudovima, regulatornim telima i agencijama u istagama
finansijskih prevara.
Forenzički računovođa se ne bavi finansijskim izveštajima kao takvim, to je posao
revizora, već je njegova pažnja usmerena na procenu transakcija, ljudi ili poslovnih
jedinica da bi se utvrdilo da li postoje indicije o prevarama koje treba dalje istražiti.
Osnovne razlike između nezavisnog revizora i forenzičkog računovođe su:
1
http://www.acfe.com
