МАТУРСКИ РАД ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ
ТЕМА: ИСТАНБУЛ
ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР: УЧЕНИК:
4
1. Истанбул
Истанбул (тур. İstanbul), кроз историју познат као Византион, Константинопољ и
Цариград, најнасељенији је град у Турској Републици и привредно, културно и
историјско средиште земље. Истанбул је трансконтинентални град у Евроазији,
смјештен на Босфорском мореузу (који раздваја Европу и Азију) између Мраморног и
Црног мора. Привредно и историјско средиште лежи у европском дијелу, док на азијској
страни живи око трећине становништва града. Град је управно средиште
Метрополитанске општине Истанбул (која се подудара са Истанбулским вилајетом), која
има више од 15 милиона становника. Истанбул је један од најнасељенијих градова на
свијету, седми највећи град на свијету и највећи град у Европи. Истанбул се сматра
мостом између Истока и Запада. Основан као Византион на рту Сарајбурну око 660.
године прије н. е, град је по величини и утицају постао један од најважнијих у историји.
Након што је поново основан као Константинопољ 330. године н. е, град је био царска
пријестоница за скоро 16 држава, међу којима су Римско/Ромејско (330-1204. и 1261-
1453), Латинско (1204-1261) и Османско (1453-1922) царство. Град је био полазна тачка
ширења хришћанства током Римског и Ромејског царства, прије османског освајања
1453. године, када је претворен у исламску тврђаву и средиште Османског калифата.
Међу важним карактеристикама Истанбула су стратешки положај на Путу свиле,
жељезничка мрежа ка Европи и Блиском истоку, као и једина поморска веза између
Црног и Средоземног мора која је створила космополитско друштво, иако је то мање од
оснивања Турске Републике 1923. године. Иако је Истанбул у међуратном периоду
изгубио трку за нову турску пријестоницу од Анкаре, град се од тада поново уздигао у
геополитичким и културним питањима. Становништво града је од педесетих година 20.
вијека порасло за десет пута, због прилива досељеника из цијеле Анадолије, због чега су
се границе града прошириле. Умјетничке, музичке, филмске и културне свечаности у
граду се поново одржавају од краја 20. вијека. Побољшана инфраструктура довела је до
комплексне саобраћајне мреже.
Истанбул се сматра једном од најбрже растућих
економских метропола на свијету. Град је сједиште многих турских предузећа и медија и
чини више од четвртине бруто домаћег производа земље.
1
1
https://sr.wikipedia.org/sr/Истанбул
5
1.1. Географски положај
Истанбул се налази на сјеверозападу Турске у Мраморној регији и простире се на укупно
5.343 km². Босфор, који спаја Мраморно море са Црним морем, раздваја град на европски
(тракијски) дио на коме се налази историјско и економско средиште и на азијски
(анадолијски) дио. Град је даље подијељен Златним рогом, природном луком која
окружује полуострво на коме су основани бивши Византион и Константинопољ. Ушће
Мраморног мора, Босфора и Златног рога у срцу данашњег Истанбула одвраћало је
нападачке снаге хиљадама година и остало је истакнута особина градског пејзажа.
Пратећи модел Рима, историјско полуострво карактерише седам брежуљака, на коме се
издиже по једна царска џамија. На најисточнијем брежуљку налази се Топкапи сарај у
Сарајбурну. Супротно од Златног рога уздиже се још један, конусни брежуљак, на коме
се налази данашњи округ Бејоглу. Због топографије, грађевине на простору Бејоглуа су
некада биле изграђене помоћу терасастих потпорних зидова. Ускудар на азијској страни
има сличне брдовите карактеристике, са тереном који се постепено протеже до обале
Босфора, али пејзаж у Шемсипаши и Ајазми је грубљи, сличан гребену. Највиша тачка у
Истанбулу је брдо Чамлика, са надморском висином од 288 м. Сјеверна половина
Истанбула има већу просјечну висину у односу на јужну обалу, са тачкама које прелазе
200 м и неким обалама са стрмним литицама које личе на фјордове, посебне око сјеверног
дијела Босфора, гдје се отвара ка Црном мору. Истанбул се налази у близини
Сјеверноанадолијског расједа, неспоредно поред граница између Евроазијске и Афричке
плоче. Ова зона расједа, која се протеже од сјеверне Анадолије до Мраморног мора,
одговорна је за неколико смртоносних потреса током историје града. Међу
најразорнијим земљотресима најпознатији је земљотрес 1509. године, који је је узроковао
цунами који је пробио градске зидине и усмртио више до 10.000 људи. Скорији
земљотрес, из 1999. године, са епицентром у Измиру усмртио је 18.000 људи, укључујући
1.000 предграђу Истанбула. Становници Истанбула су и даље забринути због могућих
катастрофалних сеизмичких дешавања која могу задесити град у будућности, будући да
хиљаде грађевина које су недавно изграђене како би смјестиле убрзано растуће
становништво можда нису правилно конструисане.Сеизмолози истичу да је вјероватноћа
