Visoka tehnička škola strukovnih studija Niš
Seminarski rad
Globalizacija i planetarni eko-humanizam
Niš, 2019 god.
Seminarski rad iz predmeta Socijalna ekologija
2. Razvojne ere globalizacije
Iako se pojam globalizacije čini vrlo modernim, počeci globalizacije sežu još u XIX
vek. Autori često govore o tri velike ere globalizacije:
1. prva velika era (od 1866. i postavljanja velikog transatlantskog kabla, do početka
Prvog svetskog rata) – nastala zahvaljujući padu cena transporta, pojavi parobroda i
železnice;
2. druga velika era (od 1945. do 2000.) – pad cena računara, računarske opreme I
telekomunikacija;
3. treća velika era (traje i danas) – širenje upotrebe računara, novih računarskih
softvera i masovna upotreba savremenih načina komuniciranja .
Smatra se da prva era globalizacije traje sve do početka XX veka, a za konačan kraj
uzima se početak Prvog svetskog rata. Nacije koje su imale najviše uspeha u ovoj eri
globalizacije su gotovo sve zapadnoevropske nacije, poneke sa periferije evropskog kontinenta i
nekoliko prekookeanskih izdanaka evropskih država, kao što su Amerika i Okeanija.
Nejednakosti među tim državama su se tokom prve ere globalizacije umanjile, a protok dobara,
kapitala i radne snage odvijao se slobodnije nego ikada. Nakon Drugog svetskog rata glavni
pokretači globalizacije bili su međunarodni trgovinski ugovori I institucije poput MMF-a, koje
su delovale u pravcu uklanjanja trgovinskih barijera. Međunarodna trgovinska konferencija u
Urugvaju dovela je do stvaranja Svetske trgovinske organizacije (STO), kao institucije koja treba
da posreduje u trgovačkim sporovima. Ostali bilateralni trgovinski ugovori, uključujući evropski
Mastrihtski sporazum2 I Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, takođe imaju za cilj
umanjenje prepreka i barijera u trgovinskoj razmeni. Treću eru globalizacije karakteriše sve veća
međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u
mrežu ekonomskih, socijalnih i političkih veza. Pretpostavke svetske povezanosti se zasnivaju na
tezi koju su nametnule razvijene zemlje da se dalji racionalni razvoj privrede može ostvariti na
osnovu oštrijih kriterijuma poslovanja i gde su velike multinacionalne kompanije osnova i
nosioci povezivanja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i
trgovine, a svemu ovome doprinosi i masovni razvoj informacionih tehnologija, savremnih
načina komuniciranja, ali i masovna upotreba računara i internet.
3
Seminarski rad iz predmeta Socijalna ekologija
3. Dimenzije globalizacije
Postoji nekoliko dimenzija globalizacije, ali se mora odmah na početku napomenuti da
su svi ovi segmenti (dimenzije) globalizacije međusobno povezani (slika 1) Problem zagađenja
životne sredine ne može se sagledati odvojeno od politike i ekonomije. Zagrevanje zemljine
atmosfere, problem ozonskih rupa, zagađenje životne okoline, seča šuma, slikovito prikazuju
jednu od dimenzija globalizacije koja je povezana upravo sa konstantnim razvojem modernog
društva. S druge strane, velika povezanost zemalja Severne Amerike, zapadne Evrope I
jugoistočne Azije ogledana u njihovim zajedničkim društvenim, političkim I ekonomskim
interesima, podrazumeva da države više nisu izolovane, već da su, naprotiv, sada međusobno
povezane. Setimo se samo ekonomske krize u drugoj polovini 90-tih godina, čiji je uzrok nastao
u jugoistočnoj Aziji, a posledice su se osetile i u industrijskim državama. Tako, danas kada dođe
do porasta cena naftnih derivata na svetskom tržištu, to utiče i na porast cena goriva i u Srbiji.
Odavde zaključujemo da je ekonomski aspekt globalizacije itekako izražen u današnjem svetu.
Ista situacija je i sa politikom, s obzirom da se većina političkih pitanja rešava na globalnom
nivou. Države su u svetu industrijskih zemalja postale društveni akteri na globalnoj političkoj
sceni. Dolazi i do novih kulturnih identifikatora, odnosno uticaja, kako neki kažu, zapadne
kulture i kulturnih obeležja na današnje svetske države, i upravo integrisanje tih novih kulturnih
identifikatora u kulturna obeležja zasebnih država.
Slika 1. Globalizacija
4
