Građansko procesno pravo

1. ZNAČAJ I ZADACI GRAĐANSKOG SUDSKOG POSTUPKA
Materijalnopravne i procesnopravne norme čine pravni poredak. Materijalnopravne norme uređuju nastanak, promenu i prestanak građanskopravnih odnosa.
Civilizovani pravni poreci u načelu ne dopuštaju samopomoć. U izuzetnim slučajevima, zakon dopušta pojedincu (nužna odbrana, krajnja nužda, dozvoljena samopomoć), da sam ostvari subjektivno pravo , koje mu pripada; akt zaštite subjektivnog prava od povrede i ugrožavanja. Stalna primena samopomoći imala bi za posledicu primenu zakona jačeg, nekontrolisane sile pojedinaca i stanje haosa.
Pravni poredak mora da sadrži i one norme koje su podobne da daju konačna rešenja za konkretne pravne situacije, da odlučuju o konfliktima između pravnih subjekata u pogledu ostvarivanja njihovih subjektivnih prava.
Pravni poredak sadrži norme , kojima omogućava pravnim subjektima da ostvare svoje subjektivno pravo.
Način za poštovanje i ostvarenje subj. prava- građanski sudski postupak- zakonom uređen postupak pred redovnim sudovima, pred kojima se odlučuje o postojanju i ostvarenju subjektivnih prava i pravnih ovlašćenja. Pravnu zaštitu subjektima prava pruža sud.
Pravni subjekt koji smatra da je njegovo subjektivno pravo povređeno ili da imapravno ovlašćenje prema drugom subjektu, može podići tužbu pred redovnim sudom i zahtevati da mu pravni poredak pruži pravnu zaštitu. Zadatak redovnih sudova je da odluče da li je tvrdnja navedena u tužbi osnovana?
Sud u građanskom sudskom postupkutreba da utvrdi da li je subjektivno pravo nastalo, promenjeno ili prestalo.
Građaninu pripada pravo na pravnu zaštitu, zato sud ne može da odbije da odlučuje o povredama subjektivnih prava.
Zadatak suda je da utvrdi da li je tačna tvrdnja subjekta prava da mu je određeno subjektivno pravo povređeno ili ugroženo, da o tome donese odluku i pruži mu pravnu zaštitu. Kada odluka suda ne može više da se pobija, stiče svojstvo pravnosnažnosti i postaje obavezujuća za stranke. Ako dužnik , i nakon što je odluka suda postala pravnosnažna, ne želi dobrovoljno da izvrši svoju obavezu (činidba ili trpljenje), tad poverilac može u izvršnom postupku da realizuje svoje pravo inkorporisano u sudskoj odluci, koristeći državni monopol primene sile.
Država delimično odustaje od svog monopola u ostvarivanju pravne zaštite. Supstituisanje pravne zaštite, koje pruža državno sudstvo raznim formama nedržavnog ostvarivanja pravne zaštite, zasnovano je na volji titulara tih prava. Umesto državnih sudova, sporove mogu da rešavaju privatnopravne arbitraže. Spor može da se reši i medijacijom ili posredovanjem.
Zadaci građanskog sudskog postupka:
1) Da pruži pravnu zaštitu za povređena subjektivan prava povodom povrede prava ličnosti, iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskih i drugih građanskopravnih odnosa. Pravna zaštita ne obuhvata samo obavezu da se u postupku utvrdi povreda, odnosno ugrožavanje subjektivnog prava , već i obavezu da se subjektivno pravo ili pravno ovlašćenje izvrši uz primenu državnog monopola sile.
2) I građanski sudski postupak ima za zadatak da očuva integritet privatnopravnog poretka.
3) Zadatak građanskog sudskog postupka je da obezbedi ostvarenje materijalnopravne pravičnosti prilikom odlučivanja o povredi ili ugrožavanju subjektivnih građanskih prava.
4) Obezbeđenje pravne sigurnosti.
Struktura građanskog sudskog postupka
Građanski sudski postupak se deli na : parnični postupak, vanprarnični postupak i izvršni postupak.
U parničnom (kognicionom) postupku se raspravlja i utvrđuje (saznaje) da li je istinita tvrdnja subjetka prava da je njegovo privatno subjektivno pravo povređeno ili ugroženo.
ZPP: U parničnom postupku sud je dužan da raspravi i utvrdi sva činjenična i pravna pitanja, te da donese odluku o tome da li je tvrdnja jednog učesnika u postpuku osnovana i da li mu je pripadajuće subjektivno pravo povređeno ili ugroženo.
U vanparničnom postupku sudovi najčešće uređuju građanska stanja, tj uređuju građanskopravni status fizičkog lica…
Radi se o skupu različitih postupaka. Svim vanparničnim postupcima je zajedničko da se u njima uređuju građanskopravna stanja pred redovnim sudovima.
Lice ne mora dobrovoljno da izvrši obavezu koja je sadržana u odluci suda. U toj situaciji poverilac može da inicira izvršni postupak , u kome će se uz upotrebu monopola državne sile dužnik prinuditi da postupi po odluci suda donetoj u parničnom postupku.