Gradjansko pravo – Rok

ROK

Pravni posao se može ograničiti i rokom tako da nastaje i prestaje jednog određenog dana. Takav momenat vremena kojim se ograničava trajanje ili od kog zavisi nastupanje pravnog dejstva pravnog posla zove se rok, a pravni posao koji je vezan za rok naziva se ročni pravni posao. Samo neki građansko pravni odnosi nisu vezani za rok kao naprimer pravo svojine.
Postoje pravni poslovi koji se nemogu ograničiti rokom. Jedan od takvih poslova je i ostavljanje nužnog naslednog dela. Rok nesmemo izjednačiti sa uslovom. Karakteristika rokova je da oni ograničavaju pravni posao oni se ipak međusobno razlikuju. I uslov i rok su budući događaji. Karakteristika za uslov je ta da je on neizvestan , odnosno ne zna se da će nastupiti, a za razliku od uslova, rok je izvestan deo u pravnom poslu i zna se sigurno da će nastupiti. Rok je uzgredna odredba dodana pravnom poslu kojom se učinak pravnog posla ograničuje vremenom, što znači da učinak pravnog posla nastaje tek od određenog vremena, ili pak traje do određenog vremena. Stoga razlikujemo početne rokove (dies a quo) od završnih rokova (dies ad quem). Početni rokovi slični su suspenzivnim uslovima jer se učinak odgađa, a završni rokovi slični su rezolutivnim uslovima jer učinak pravnog posla prestaje nastupom roka. Ipak, postoji bitna razlika između uslova i roka: kod uslova mora postojati neizvesnost hoće li se uslov ispuniti ili izjaloviti, dok kod roka nema neizvesnosti jer se zna da će učinak nastupiti odnosno prestati u određeno vreme; Rok određeno vreme u kome se neka procesna radnja može poduzeti, odnosno pre čijeg se isteka ne može poduzeti. Rok je zakonski ako je njegovo trajanje određeno zakonom, a sudski ako njegovo trajanje, u granicama određenim zakonom, određuje sud. Zakonski rokovi su neproduživi, dok se sudski u pravilu mogu produžiti. Subjektivni rokovi su oni čiji početak zavisi od saznanja osobe koja radnju treba poduzeti za okolnost koja je bitna za njihovo računanje, ili od sticanja mogućnosti da ta osoba poduzme procesnu radnju. Objektivni rokovi računaju se od nastupanja bitne okolnosti nezavisno od toga je li i kada osoba koja radnju treba poduzeti za nju saznala. Prekluzivni (peremptorni) su oni rokovi protekom kojih prestaje pravo na poduzimanje određene radnje. Takvi su u pravilu zakonski rokovi. Instruktivni ili monitorni su oni rokovi protekom kojih ne prestaje pravo na poduzimanje radnje na koju se odnose. Dilatorni su oni rokovi pre isteka kojih se određena radnja ne može poduzeti. Rokovi se računaju po jedinicama određenih punim danima, od pola noći do pola noći (computatio civilis), a ne od trenutka do trenutka, na sate i minute (computatio maturalis). Oni se računaju na dane, mesece i godine. Ako je rok određen na dane, u rok se ne računa dan kada je dostava izvršena, odnosno dan u koji pada događaj od koga treba računati trajanje roka, već se za početak roka uzima prvi idući dan. Rokovi određeni na mesece, odnosno na godine, završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine, koji po svome broju odgovara danu kada je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana toga meseca. Ako poslednji dan roka pada na državni praznik na koji se ne radi, ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi rok ističe tek protekom prvog idućeg radnog dana. Smatra se u pravilu da je radnja obavljena u roku ako je, pre nego što taj rok istekne, podnesak kojim se radnja poduzima predan nadležnom sudu.