Odlomak

UVOD

Stvarno pravo je skup pravnih normi kojima se uređuju odnosi između ljudi. Ti odnosi između ljudi se uređuju povodom stvari.
Nosilac stvarnog prava ili tzv. titular, ostvaruje potpunu ili delimičnu neposrednu vlast nad stvari. Jedno od stvarnih prava je pravo zaloge na tuđoj stvari. U tom svojstvu navodimo hipoteku kao založno stvarno pravo na nepokretnosti. U savremenom pravu hipoteka je jedan od najvažnijih i najsloženijih pravnih instituta.

1.POJAM I KARAKTERISTIKE HIPOTEKE

Etimološko značenje reči hipoteka (hypotheca) je grčkog porekla i predstavlja kovanicu reči „hypo” – ispod, pod, i „tithemi” – staviti, podložiti, a njihov zajednički smisao je „staviti stvar pod nečiju vlast”.

Srpski građanski zakonik je nekada „zalogu na nepokretnim stvarima” nazivao hipoteka, intabulacija, baštinska ili miljačka zaloga. Termin hipoteka je danas opšteprihvaćen. U našem pozitivnom pravu zakonodavac određuje hipoteku kao „založno pravo na nepokretnosti”. Založno pravo se uvek konstituiše ili na pravu svojine (ručna zaloga i hipoteka), ili na drugom pravu (založno pravo na pravima). U uporednom pravu je prihvaćeno shvatanje da je predmet hipoteke pravo svojine, ali i shvatanje da je predmet hipoteke nepokretna stvar, što je posledica poistovećivanja svojine sa objektom (tzv.materalizacija prava svojine). U novijoj pravnoj teoriji hipoteka se koristi kao termin za bezdržavinsku zalogu i na pokretnim i na nepokretnim stvarima. Pa je shodno tome postala aktuelna podela zaloge prema tome da li se vlasnik lišava državine (ručna zaloga) ili ne lišava državine stvari (hipoteka).

Hipoteka je stvarno pravo na tuđoj nepokretnosti stvari koja ovlašćuje hipotekarnog poverioca da, radi naplate tražbine, zahteva prodaju hipotekovane nepokretnosti na zakonom određeni način, bez obzira u čijoj se državini i svojini stvar nalazi u momentu prodaje, i iz dobijene vrednosti naplati svoje potraživanje pre običnih i pre hipotekarnih poverilaca sa kasnijim rangom.

Hipoteka je založno pravo koje se temelji na istim načelima kao i ručna zaloga (akcesornost, oficijelnost, specijalnost i nedeljivost).

Postoje određene razlike, odnosno određene specifičnost između ovih vrsti stvarnog prava. Jedna od specifičnosti ogleda se u drugačijem sredstvu publiciteta, upisa u registar kod hipoteke umesto prenosa državine kod ručne zaloge. Zatim, za razliku od ručne zaloge, hipotekarni poverilac nema pravo da nepokretnost upotrebljava niti ubira plodove sa nje, a nema ni pravo državine na nepokretnosti.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese