ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА – УЖИЦЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
Из предмета:
Методологија истраживања и научне комуникације
На тему:
ХИПОТЕЗА
Ментор: Студент:
Др Весна Васовић Биљана Матић
(СР11/18)
Ужице, јул 2019. године.
4
ПОЈАМ НАУКЕ
Наука је специфична друштвена делатност. Друштвена је по томе што је обавља
друштво. Друштво, такође, користи и њене резултате. А са друге стране, наука са својим
резултатима утиче на друштвене промене и промене које се дешавају у природи.
Наука је динамична, сложена и структурирана друштвена појава. Динамична је јер
учествује у променама друштва и окружења, а и она се сама мења. Док је сложеност
последица сложене друштвене стварности.
М. Печујлић и В. Милић истичу да структуру науке чине:
предмет и метод науке
научно сазнање о предмету и методу
заблуде и грешке науке
Такође, стабилну структуру науке чине: постулати, аксиоми, теореме, научне
хипотезе, научни закони, научни аргументи, научна веровања и уверења, научна
идеологија.
3
А све ове одредбе односе се на предмет и метод науке.
Професор М. Печујлић тврди: „Нека од најважнијих својстава науке су:
предметност, проверљивост сазнања о предмету, релативна истинитост научног сазнања,
систематичност науке, друштвена сврсисходност, рационалност и др.“
4
Са друге стране, професор В. Милић је указао на следеће: „Нарочито је потребно
имати на уму да се у научном фонду одређене науке поред чињеничке грађе, искуствених
уопштавања, закона и теорија и научног система налазе као врло важан за његов елеменат
и различите научне хипотезе које још нису толико проверене и доказане да би се могле
сматрати научним законима или теоријама.“
5
3
Мирослав Печујлић, цитирано дело.стр.13.
4
Исто,стр.16.
5
Војин Милић
„Социолошки метод“,
Нолит, Београд 1965. стр. 22.
5
Наука почива на претпоставци или начелу о разлици између појаве и суштине.
Суштина ствари је нешто што није ствар, али свака ствар изаизва последице које могу
бити појавне или непојавне. Нпр. Мисао се не види, али изазива последице које су
видљиве, што указује на то да је мисао стварна.
Наука открива законе, који објашњавају свет појава. Уколико не постоје
претпоставке, ми не можемо мислити, тј. уколико наука не усвоји претпотставке, она не
може ни почети са смисленим истраживањем стварности.
Наука заправо обједињује целокупна научна знања о природи, друштву и човеку у
јединствен теоријски систем.
Степен теоријске развијености неке науке, зависи од количине и садржинског
обима утврђених и проверених искуствених уопштавања и научних закона. У случају
недовољног броја утврђених научних закона и уопштавања теорија не може бити довољно
одређена и систематична.
Поступак научних циљева истраживања се састоји из следећих етапа:
формулације предмета истраживања
одређења предмета истраживања
одређења циљева истраживања
утврђивања хипотеза од којих се полази у истраживању
утврђивања начина истраживања
и дефинисања научне и друштвене оправданости истраживања
6
Од научне теорије се очекује да испуни одређене захтеве. Неки од њих су:
да буде прецизна
да буде искуствено проверљива
да повезује и објашњава проверена искуствена уопштавања и законе
да буде проналазачки плодна
да буде употребљена за предвиђање оних појава које може да објасни
6
Исто,стр.234.
