Odlomak

Histologija sa embriologijom za zavrsni ispit

Embriologija predstavlja razviće buduće jedinke od oplođenja do rođenja kroz tri perioda:
preembrionalni, embrionalni i fetalni.
Citologija je nauka koja proučava građu i funkciju ćelije.
Ćelija je osnovna morfološka i funkcionalna jedinica svakog živog organizma.Prema obliku mogu biti: pljosnate (ćelije krvnih i limfnih sudova), kockaste (ćelije štitne žlezde),
cilindrične (epitelne ćelije creva, materice i jajovoda), poligonalne (ćelije jetre), vretenaste
(mišićne) itd.
Vrste ćelija – organizama:
 PROKARIOTI: jednoćelijski (plavozelene alge, mikoplazma, bakterije)
– ćelijska membrana
– protoplazma
 EUKARIOTI: jednoćelijski i višećelijski
– ćelijska membrana
– citoplazma
– jedro
Jedro (nucleus) se nalazi u svim ćelijama eukariota (sem u hemacijama-eritrociti sisara i
keratinocitima površinskih slojeva epiderma), njegov oblik je uslovljen vrstom i funkcijom ćelije
u kojoj se nalazi, a formiraju ga: omotač, nukleoplazma, nukleoskelet, hromatin i jedarce.
Jedrov omotač čine dve membrane, unutrašnja i spoljašnja (posuta ribozomima), koje
ograničavaju intermembranski prostor (perinukleusnu cisternu). U pojedinim regionima jedrovog
omotača spoljašnja i unutrašnja membrana su spojene i formiraju tzv. jedrove pore, preko kojih
se ostvaruje razmena jona i brojnih molekula između citoplazme i nukleoplazme. A u svaku od
tih pora ugrađen je proteinski kompleks – kompleks jedrove pore (KJP).
Jedro u deobi gubi jedrovu membranu – kariolemu. Hromozome čine hromatide i primarna
suženja (cenomere) na osnovu kojih hromozome delimo na metacentrične, submetacentrične,
telocentrične i akrocentrične.
Kariotip čini skup svih hromozomskih individua u jednoj ćeliji.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Skripte

Više u Veterina

Komentari

Click to access the login or register cheese