Indeks kvaliteta vazduha

Uvod

Kvalitet vazduha je vrlo važan parametar kako za čoveka tako i za čitav živi svet na  zemlji. Sprečavanje zagađenja, saniranje već zagađenog vazduha, a time i vraćanje prirodne  okoline u njeno izvorno prirodno stanje zahteva niz aktivnosti. Pored odgovarajućih  znanja o  stanju životne sredine, o emisiji polutanata, emiterima, distribuciji polutanata u atmosferu,  njihovim  reakcijama i klimatskim uslovima, neophodno je razraditi i odgovarajuću strategiju  zaštite. Istraživanje i praćenje kvaliteta vazduha u urbanim i industrijskim  područjima je jedan od  prvih koraka ka rešenju prisutnog  problema aerozagađenja, u cilju zaštite zdravlja i zaštite životne  sredine. Uticaj zagađenja vazdušnog omotača planete ima i dalekosežne posledice po promenu klime na Zemlji, pojavu kiselih kiša i oštećenje ozonskog omotača u stratosferi. Najveći broj  zemalja , a sa njima i Srbija, započeli su sa neprekidnim monitoringom stanja kvaliteta vazdušnog  omotača, procenom nastalih promena i trendova u budućnosti, a sve sa ciljem da se predupredi  dalje zagađivanje vazduha i izbegne scenario katastrofe po živi svet naše planete.
Porast stanovništva, veće korišćenje energije i industrijski razvoj poslednjih decenija, doprineli su emisiji gasova i čestica koje umnogome utiču na ljudsko zdravlje. Sve lošiji kvalitet vazduha uzrokuje i pogoršava astmu, bolesti srca, rak pluća i mnoge druge bolesti. Posledice zagađenja vazduha su dva do tri puta veće na zdravlje ljudi , nego što se ranije smatralo. Za svako povećanje od 10 mikrograma sitnih čestica u vazduhu, rizik od prerane smrti raste sa 11% na 17%. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) је procenila da svake godine 2 miliona ljudi umre od posledica zagađenja vazduha. Pored toga, zagađenje vazduha utiče i na globalnu ekonomiju, dostupnost hrane i vode i održivi razvoj, time što oštećuje biljke, useve i ekosisteme.
Pet je glavnih izvora aerozagađenja industrijskih i urbanih sredina:
1.    Sagorevanje čvrstih, tečnih i gasovitih goriva u energetskim postrojenjima (uključujući toplifikaciju gradskih naselja)
2.    Sagorevanje čvrstih, tečnih i gasovitih goriva u motornim vozilima
3.    Industrijski procesi
4.    Odlagališta čvrstog otpada
5.    Isparavanje različitih organskih rastvarača
Teško je reći koji od ovih izvora ima veći uticaj na ukupnu aerozagađenost s obzirom da to zavisi od područja, odnosno od toga da li su u njemu smešteni industrijska i energetska postrojenja, kakav je intenzitet saobraćaja, meteoroloških uslova i sl. Kako gradovi rastu i šire se, urbano zagađenje utiče na sve više ljudi u celom svetu.