Infekcije zdrela i grla

1.Uvod

Upala grla (faringitis) je zapaljenje ždrela i/ili krajnika, koje izazivaju razni virusi, ređe bakterije.Faringitis se sa ždrela može proširiti na okolne gornje disajne puteve.Virusna upala grla se najbolje može opisati kao prehlada ili gripozno stanje.Deca i odrasli obično imaju 3-5 virusnih infekcija gornjih disajnih puteva (i upala grla) godišnje.Najčešći izazivači upala grla, kako virusnih tako i bakterijskih, su Rhinovirusi (6-20%) i Adeno virusi (6-20%). Nešto ređi virusni uzročnici su Epstein-Barrvirus, Herpes simplexvirus, Virus gripa, Parainfluenzavirus iCoronavirusi..Povremeno se javljaju Enterovirusi (Poliovirus, Coxsackievirus, Echovirusi), Respiratorni sincicijalni virus, Citomegalo virus, Rotavirus, Reovirus, Rubellavirus, Varicella-Zoster virus, Virus malih boginja i HIV-1.
2. Zapaljenska oboljenja ždrela

Zapaljenska oboljenja ždrela se po toku dele na akutna i hronična, a po uzročniku na nespecifična i specifična.Nespecifična su virusna, bakterijska ili mikotična, a najčešća specifična su tuberkulozna i luetična zapaljenja.

2.1. Akutno zapaljenje ždrela

Akutno zapaljenje ždrela je najčešće virusne etiologije, a ređi uzročnik su patogene bakterije, najčešće streptokoke i stafilokoke. Skoro nikada se ne javlja kao izolovano zapaljenje već je udruženo sa zapaljenjem nisne duplje, paranazalnih sinusa, usne duplje i Waldeyer-ovog limfnog prstena, ili se javlja kao prodromalni stadijum nekih infektivnih bolesti, najčešće gripa i morbila, ili kao propratna manifestacija leukoza i agranulocitoze. Zapaljenje najčešće nastaje spuštanjem infekcije iz nosa i paranazalnih sinusa i najizraženije je u srednjem spratu ždrela.Najčešće je kataralna forma zapaljenja a ređe se sreće gnojna a veoma retko ulcerozna.Od poslednje dve forme akutnog zapaljenja ždrela češće oboljevaju neki hronični bolesnici i osobe sa oslabljenim imunitetom.
Klinički se manifestuje povišenom telesnom temperaturom, groznicom, bolovima pri gutanju, kao i bolovima u mišićima i zglobovima i kašljem.Pri orofaringoskopiji se konstatuje hiperemija sluzokože zadnjeg zida ždrela kod kataralne forme, kod gnojne dosta gnojnog sadržaja u svim spratovima ždrela a kod nekrotične mestimične ulceracije sluzokože prekrivene gnojnim sadržajem ili prljavim fibrinskim naslagama.Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog otorinolaringološkog pregleda, bakterojskog pregleda sekreta a nakeda i laboratorijskih pregleda krvi, a kod sumnje na prisustvo i zapaljenskog procesa u paranazalnim sinusima, dijagnostiku treba usmeriti i u tom pravcu