Odlomak

Intimna povest paklenih grešnika

Dante Aligijeri rođen je 1265. Godine u Firenci u sitnoplemićkoj gvelfskoj porodici (gvelfi su bili stranka građanstva, dok su drugu stranu, struju krupnih feudalaca predstavljali gibelini). Njegova slava vekovima je poistovećivana sa slavom „Božanstvene komedije“. Ovaj spev obezbedio mu je ne samo ime oca italijanskog jezika i značaj najveće pojave u istoriji italijanske književnosti, nego i mesto među velikanima svetske literature kao što su Homer, Šekspir, Gete, koji nadmašuju granice svog vremena i svog jezika.
Tema ovog dela je put kojim ide Dante, kao simbol grešnog čovečanstva, u pratnji Vergilija, koji je simbol razuma. Putovanje se odvija 7. Aprila 1300. Godine, na Veliki petak! Dante, koji je autor i protagonista ovog dela pakleno carstvo opisuje kao veliki bezdan u obliku levka, koji je izdeljen na devet koncentričnih krugova u kojima su raspoređeni grešnici prema težini počinjenog greha. Same kazne u skladu su sa gresima i date su simbolično: ili su im slične, ili predstavljaju njihovu suprotnost. U devetom krugu o kojem ću govoriti, nalaze se izdajnici rodbine, otadžbine, gostiju i dobročinitelja.
Ušavši u deveti krug, Dante i Vergilije prolaze pored giganata, čudovišta koja su zloupotrebljavajući svoju snagu prkosila bogovima. Dante je na smrt preplašen zbog ovih divova, pogotovo kad ih Antej, jedan od giganta, prenosi do mesta gde počinje prvi od četiri pojasa devetog kruga, ledeno jezero gde je jako hladno i gde iz leda vire samo glave pomodrelih smrznutih sena. Nekim grešnicima su od hladnoće otpali pojednini delovi tela, pa čak i sam Dante drhti.
Stižu do drugog pojasa koji se zove Antenora u kojem se nalaze izdajnici domovine ili stranke. Dante slučajno lupi jedno lice u onom ledu, zbog čega mu udareni besno govori da je mogao proći i bez tog udarca. Može se naslutiti svađa. Dantea zanima ko je to, objašnjava mu da je živ i da može da ga učini slavnim tako što će pisati o njemu, ali grešnik iznerviran prethodnom situacijom odgovara da ne želi da se iko bavi njime, odbijajući da otkrije svoj identitet. To je razljutilo Dantea i on radi nešto što nije pre i što je mene lično iznenadilo: ščepa ga za kosu i preti mu da će je svu iščupati ukoliko mu grešnik ne kaže svoje ime. Uprkos pretnjama, ovaj odbija da se predstavi, i taman kad sam pomislila da će ga Dante pustiti i razočarano otići, ili mu možda stvarno počupati svu kosu, dešava se obrt – neko izdaleka viče grešnikovo ime. Sad Dante zna ko je to – Boka delji Abati. On je u bici kod Montapertija odsekao ruku u kojoj je Jakopo de Paci držao zastavu gvelfske konjice, kojoj je i sam pripadao, sa namerom da se redovi Firentinaca pokolebaju i da sijenski gibelini pobede. Svađa se nastavlja i Dante govori kako će izneti svu istinu o tome kako je tu sramotan ostao, a Boka mu govori da piše šta hoće, ali da ne izostavi i ostale iz ovog pojasa i otkriva njihova imena kako bi im se osvetio što su oni otkrili njegovo: Buozo da Dovera, Tezauro del Bekerija, Đani de Soldanije, Gano di Maganca, Tebaldelo Cambrazi.
Idući dalje, nailaze na dve spojene sene koje jedu jedna drugu. Ovde Dante pravi poređenje kako bi dočarao sliku: Tideja (kralja Kaledonije koji je opsedao Tebu) smrtno je ranio Menalipo, ali ga je Tidej uspeo ubiti, a zatim je grizao njegovu glavu umirući, tako da su mu jedva oteli glavu iz zuba. Dante prilazi ovom grešniku i pita ga da mu ispriča nešto o njemu i tom drugom koga grize, obećavajući da će se odužiti. Ovaj grešnik mu govori da se zove Ugolino dela Gerardeska, a da je pored njega nadbiskup Ruđeri delji Ubaldini. Ugolino je kao gospodar Pize, Firenci, Luki i Đenovi (saveznicima protiv Pize) prepustio nekoliko tvrđava, da bi osigurao vlast. To je protumačeno kao izdaja i vođa pizanskih gibelina, nadbiskup Ruđeri, ga zatvara u jednu kulu zajedno sa sinovima i unucima, gde su ostavljeni da umru od gladi. Ugolino priča Danteu užas koji je proživeo: od muke što su mu deca gladna i što ne može da im pomogne, počeo je da grize ruke sam sebi, prinuđen je da gleda svoju decu kako tri dana umiru od gladi, jedan po jedan. On je umro poslednji. Proklinje Pizu zato što su nastradala njegova nevina deca i unuci!

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese