Istorijat busilice

1.     Uvod
Možda je  najznačajnija  razlika između ljudskih bića i ostatka  životinjskog  sveta  naša  sposobnost da stvorimo i koristimo  alate.  Alati su nam omogućili da  obavljamo zadatke koje  bi bilo teško ili nemoguće   izvršiti na  drugi način. Bušilica je  savršen primer za to. Bez uredjaja  za  bušenje  teško bismo napravili rupu u materijalu  kao što  je  drvo , a o težim  materijalima kao što su  beton i  čellik da i ne  govorimo.
Prve bušilice su postojale pre trideset i pet hiljada godina. Takve bušilice su se sastojale samo od zašiljenog kamena koji se okretao rukama. Sledeći veliki razvoj je bušilica sa lukom koja datira iz vremena četvrtog i petog veka pre nove ere i povezujemo  je  sa  drevnim Egipćaninima i  Harapeima Prese za bušenje kao mašinski alat su evoluirale od bušilice sa lukom i stare su  mnogo vekova. Pokretane su različitim izvorima snage kroz vekove, kao što je ljudska snaga, vodenicama, vetrenjačama, često uz korišćenje kaiševa za prenos snage.Čurn bušilice datiraju čak toliko rano iz Kin dinastije u Kini. Čurn bušilice u staroj Kini su bile pravljene od drveta i pokretane intenzivnim ljudskim radom, ali su mogle da prođu kroz čvrst kamen. Sa dolaskom električnog motora u kasnom devetnaestom veka, počelo je veliko interesovanje za pokretanje mašinskih alata sa takvim motorima, i bušilice su bile među njima. Izum prve električne bušilice pripisan je Arthur James Arnot i William Blanch Brain, 1889, u Melburnu, Australiji.Wilhelm Fein je izmislio portabl električnu bušilicu 1895 u Štutgartu, Nemačka. A 1917, Blek i Deker su patentirali okidač  na drzaču ručne bušilice.

2.     Bušilica  
Bušilica je alat u koji se ugrađuje sekuća alatka, u većini slučajeva burgija koja služi za izradu rupa u raznim materijalima. Bušilice se koriste u domaćinstu te u raznim industrijama i granama nauke. U svakoj radionici (kućnoj, majstorskoj ili velikom pogonu) glavni je alat bušilica. Kod izrade konstrukcija, montaže, sastavljanja delova mašina ili izradi predmeta, uvek se mora izbušiti rupa, pa tek onda ubaciti šraf, klin, ili uže. Bušilice postoje od najjednostavnijih ručnih bušilica do koordinatnih ili brojčano upravljivih bušilica. Mogu imati jednu ili više brzina, te različite načine promene brzine i smera obrtanja.
Bušilice se dele na: ručne bušilice, ručne bušilice s pogonom i mašinske bušilice (alatne mašine).

3.     Prve  bušilice
Prve ručne bušilice u istoriji su se pojavile pre otprilike 35.000 godina, a to je bio jednostavan kameni šiljak, koji se okretao trljanjem između ruku. Glavni napredak su bile ručne bušilice u obliku luka, koje su se pojavile u dolini Inda i drevnom Egiptu, a koristile su se i za paljenje vatre na ognjištima. I danas postoje ručne bušilice koje koristi stolari za bušenje jednostavnih rupa u drvu.

4.    Bušilica sa lukom
Bušilica sa lukom je  drveni  alat. Obično je  korišćen  za  pravljenje vatre  ali takodje i za  primitivne  radove u drvetu   i   zubarstvu. Ovo je drvni način  pljenja vatre bez  šibica ili   upaljača.  Koristi se trenje  da bi se proizvela  toplota.  Toplota  na  kraju  proizvodi  žeravicu  u  piljevini . Žeravica je mala  i  osetljiva, manja  od  vrha  upaljene  cigarete i mora  pažljivo da se prenese do zapaljivog materijala Sastoji se od nosećeg  bloka  ili držača  ( bearing  block or hadhold) ,  vretena ili  burgije ( spindle or drill) i ognjišta (hearth or  fireboard). Srodne  bušilice su  pumpna bušilica i   ručna bušilica.