1
VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
SEMINARSKI RAD IZ EKONOMIKE PREDUZEĆA
JAVNA PREDUZEĆA
Student:
Profesor:
Sara Vlajković 8-13/2017
Nebojša Matić
Šabac, 2018
2
SADRŽAJ
Uvod ........................................................................................................................3
1. Pojam i vrste javnih preduzeća .................................................................4
2. Delatnost javnih preduzeća ........................................................................7
3. Značaj i neophodnost osnivanja javnih preduzeća .....................................9
4. Regulisanje javnih preduzeća ....................................................................12
Zaključak.................................................................................................................15
Literatura ................................................................................................................16
4
1. Pojam i vrste javnih preduzeća
Teškoće na koje nailaze pokušaji da se precizno definiše pojam ,,javno preduzeće”
posledica su brojnih razlika koje postoje između ovih preduzeća u različitim zemljama, različitim
delatnostima i granama u okviru pojedinačnih zemalja, kao i različitim karakteristikama javnih
preduzeća u različitim periodima vremena.
Ove razlike ispoljavaju se u institucionalnim oblicima javnih preduzeća, njihovoj delatnosti,
položaju koji imaju u privrednom sistemu, instrumentima kojima se reguliše njihovo
funkcionisanje, ekonomskoj efikasnosti i sl. Imajući u vidu ove razlike, javna preduzeća se na
najopštiji način mogu definisati kao preduzeća čije se osnivanje i funkcionisanje može dovesti u
vezu sa javnim (opštim) interesom i u kome javna vlast (država) u potpunosti ili delimično obavlja
ulogu preduzetnika.
1
U nastojanju da se bliže odredi pojam javnih preduzeća, obično se ističu preovlađujuće, bitne
karakteristike javnih preduzeća, zajedničke većini ovih preduzeća, karakteristike po kojima se
javna preduzeća upravo i razlikuju od ostalih preduzeća. U bitne karakteristike javnih preuzeća
obično se ubraja da su od vitalnog (,,esencijalnog”) značaja za određenu društvenu zajednicu, da
se nalaze u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom položaju na tržištu stečenom uz
podršku vlasti, kao i da su predmet javnog regulisanja kako bi se obezbedilo njihovo
funkcionisanje u javnom (opštem) interesu.
2
Bitno je istaći da je svakako najvažnija karakteristika javnih preduzeća, iz koje proističu i ostale
osobenosti ovih preduzeća, proizvodnja i distribucija ,,esencijalnih dobara” kao i funkcionisanje
u ,,javnom interesu”. Nedovoljna određenost ovih pojmova jedan je od osnovnih razloga što se
broj i zastupljenost javnih preduzeća u različitim privrednim granama menjaju zavisnosti od
preovlađujućeg javnog mišljenja i ciljeva aktuelne vlasti.
3
1
Carić, S., Veselinović, J., Vitez, M., Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 79.
2
Carić, S., Veselinović, J., Vitez, M., Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 79.
3
Carić, S., Veselinović, J., Vitez, M., Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 80.
5
Odsustvo direktne konkurencije u oblastima u kojima deluju javna preduzeća, kao njihova sledeća
bitna karakteristika, uslovljeno je, pre svega, nedostacima tržišnog mehanizma u regulisanju nekih
delatnosti. Među tim delatnostima svakako najvažniji su prirodni monopoli. Osnovna
karakteristika prirodnih monopola jeste da je konkurencija u delatnostima u kojima deluju
prirodni monopoli ekonomski neracionalna, a nekim slučajevima i tehnički neizvodljiva.
Monopolski položaj javnih preduzeća, s jedne strane, i njihov značaj za život i funkcionisanje
određene društvene zajednice, s druge strane, nužno zahtevaju određeni oblik javnog regulisanja
ovih preduzeća, što predstavlja njihovu sledeću bitnu karakteristiku.
4
Pored ovih, mogu se navesti i mnoge druge manje značajne karakteristike javnih preduzeća. Među
njima naročito često isticana karakteristika je da javna preduzeća, posebno onaj deo ovih
preduzeća koja spadaju u tzv. javne službe, imaju velike inicijalne investicije u opremu.
Javna preduzeća sreću se u različitim pravnim oblicima. Preduzeća koja obavljaju delatnost od
javnog interesa obično su u formi privrednih društava. Međutim, u obavljanju svoje delatnosti
imaju ograničenu samostalnost jer javna vlast (država ili jedinica lokalne samouprave) ima
posebna upravljačka prava u ovim preudzećima, čak i kada nisu u javnoj svojini. Kontrolu nad
njihovim poslovanjem država ostvaruje posedovanjem njihovih akcija, svih ili jednog dela i često,
preko svojih predstavnika u organima upravljanja. Pored ovog oblika javna preduzeća se sreću u
formi javne korporacije, koja je institucija javnog prava sa posebnim pravnim subjektivitetom. Po
pravilu osniva se posebnim zakonom ili odlukom nadležnog državnog organa u privrednim
granama za koje je država posebno zainteresovana. Javne korporacije prvenstveno se finansiraju
sredstvima koje dobijaju od države, kao što su npr. dotacije u Francuskoj ili dividende od javnog
kapitala u Velikoj Britaniji, a kao dopunski izvor sredstava može se koristiti i kredit. Ne mogu se
osnivati u obliku akcionarskog društva, te stoga ne mogu pribavljati kapital emitovanjem akcija.
Javne korporacije najviše su zastupljene u Velikoj Britaniji, SAD, Francuskoj, Italiji, Austriji dok
se u Nemačkoj retko sreću.
5
4
Carić, S., Veselinović, J., Vitez, M., Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 81.
5
Carić, S., Veselinović, J., Vitez, M., Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 84.
