3
UVOD
:
Problematika berzanskog poslovanja i hartija od vrednosti predstavlja predmet izuzetnog
interesovanja, kako naučne i obrazovne literature, tako i ostalih struktura društva. Zato, berza i
hartija od vrednosti predstavljaju jednu od najinteresantnijih naučnih disciplina, koja sve više
nalazi svoje mesto u nastavnim programima usmerenim ka obrazovanju stručnjaka različitih
profla. Razlog leži svakako u tome što berzansko poslovanje i hartija od vrednosti proučava
jedno, do sada zanemarivano, ali veoma značajno područje koji se odnosi na nedovoljno
poznavanje fnansijskih ulaganja u hartije od vrednosti, posredstvom berze i izvan nje. Suština
koncepta poznavanje investicija i hartija od vrednosti je u integralnom pristupu svih
konstruktivnih elemenata na berzanskom tržištu.Ova integracija treba da doprinese sniženju
troškova poslovanja, uz stalan i ravnomeran tok robe uz odgovarajuću standardizaciju, kako na
nivou kompanije,preduzeća, tako i međunarodne razmene robe. Prihvatanjem koncepta
neodvojivosti berzanskog poslovanja od hartija od vrednosti, omogućuje se, uz ostale prednosti,
postizanje ciljeva i smanjenje rizika u poslovanju berzi.Velike brokerske kuće shvataju svoj
veliki trenutak i nude svoje usluge, raste interesovanje za poslove brokera hartija od vrednosti.
Ovlašćeni brokeri, izvršioci investicionih kupoprodajnih ugovora sve više imaju posla, to znači
da nastupa sasvim novo vreme. Sada je prihvaćena neminovnost promena, prelazi se na
moderniji način poslovanja na berzanskom tržištu uz upotrebu kompjuterske tehnike.Elektronsko
kotiranje na berzi se obavlja uz upotrebu kompjutera, a prednosti ovakvog načina trgovanja se
sastoji u tome što se elektronskim putem posao registruje i nije potrebno fizičko prisustvo lica i
robe koja učestvuju u trgovini. Učesnici berzanske trgovine hartijama od vrednosti i roba, mogu
da se nalaze bilo gde u svetu, trajanje trgovine je vremenski produženo, a berzanski troškovi su
znatno niži.
5
naroda i jezika. Zatim dolazi 1566. godina, kada je berza osnovana u Londonu, a 1563. godine u
Parizu, i 1724. godine je osnovana Njujorška berza.
3.Vrste berzi
Berzansko tržište pri kraju dvadesetog veka je uglavnom terminsko i danas biteško bilo moguće
odrediti razgraničenje između perioda kada se trgovalo robom preko hartija i kada su robne berze
prve kreirale terminske ugovore.Između robnih berzi i berzi hartija od vrednosti nalaze se opšte
ili mešovite berze na kojima je predmet trgovine i roba i hartije od vrednosti. Danas se vrlo retko
nalazi ova vrsta berzi, jer se došlo do saznanja da samo specijalizacija berzi ubrzava
trgovinu.Postoji veliki broj berzanskih tržišta na kojima se ne razmenjuje osnovna roba,ili sama
hartija od vrednosti, već instrumenti dobijeni na bazi osnovne robe ili hartije od vrednosti.
Tržišta ove vrste najrazvijenija su u SAD. Tako imamo u Čikagu berzu za trgovinu hartijama od
vrednosti, koja vodi tržišne ugovore na osnovu roba još od 1860. godine (CBOT), ili imamo
Međunarodno tržište novca (IMM) nakojima se trguje fjučers ugovorima u stranim valutama.
1
Poslovi sa fjučers ugovorima na berzanskom tržištu počeli su da se razvijaju usled neizvesnosti
koja je prisutna u vezi sa budućim cenama roba i fnansijskih vrednosti papira kod budućih
investitora.
Prema obliku organizacije berze, imamo četiri organizaciona oblika:
1. Berza kao specijalizovano akcionarsko društvo neproftnog tipa.
U Nemačkoj se ovako organizuju berze, jer akcije glase na ime i ne donose dividendu,a ako
berza ostvari dobit, može da je koristi za unapređenje svog poslovanja.
2. Berza kao dobrovoljno udruženje članova neproftnog tipa.
Članovi berzesu zaposleni kao berzanski posrednici, koji svojim radom na berzi stiču svojelične
prihode. Ovako se organizuju berze u Engleskoj.
3. Berza kao akcionarsko društvo, tj. društvo sa ograničenom odgovornošćuproftnog tipa.
Ovako se organizuju berze kod nas, kao i u SAD.
4. Berza se organizuje kao državna ustanova, kojom upravljaju njeni posrednici kao i njeni
službenici. Italija ovako organizuje svoje berze.
Cilj poslovanja pruža mogućnost podele berze na:
– proftne berze; prihod koji ostvare u toku svog poslovanja dele svojim članovima.
Ovako su organizovane pojedine berze u SAD i kod nas.
– neproftne berze; samo ime ukazuje na razliku od proftnih, tj. one ne deleproft svojim
članovima, koji ostvare naplatom provizije od zaključenih po-slova. U Austriji i Nemačkoj
imamo ovako organizovane berze.
Prema predmetu trgovanja razlikuju se četiri osnovne vrste berzi:
1. Robne ili produktne berze, na kojima se trguje robom. One su specijalizovane i
najpoznatije robne berze za trgovinu: zlatom i obojene metale, za vunu i pamuk u
Londonu, za šećer u Hamburg i Njujorku – za promet pamuka nalaze se berze u
Njujorku, Liverpulu i Bremenu, za žitarice u Njujorku i Čikagu, za obojene metale u
Njujorku i Čikagu, itd. Ove berze obavljaju promet velikih količina robe, koja nije
1
Ristić Z., Teorija i praksa, str. 183.
