2
1. Koncept lokalne samouprave
1.1. Pravno teorijski pristup konceptu lokalne samouprave
Univerzalno pitanje da li ve
ć
i zna
č
aj poseduje celina ili delovi sistema, u državnom
ure
đ
enju se ispoljava kroz dilemu o primatu i stepenu zna
č
aja centralnih odnosno
lokalnih ciljeva i interesa. U istoriji politi
č
kih i pravnih doktrina, postojale su
razli
č
ita ideje i teorije. Ona se mogu rasporediti na neprekinutoj liniji od onih koje
se potpuno priklanjaju državi i gledaju u lokalnu samoupravu kao instrument za
izvršenje ciljeva državnih centara, do onih koji razvijaju viziju o lokalnim
društvenim i politi
č
kim zajednicama kao zameni za državu. Sve ove koncepcije
javljaju se tek od momenta kad se država stabilizovala kao integrisani sistem.
1
U zemljama
gd
e je centralizacija glavni organizacioni princip, lokalna (samo)uprava
se posmatra pretežno kao instrument centralne vlasti.
2
Pravne doktrine ovog
pravca su ”teorije upravne decentralizacije”, ali samo u smislu prenošenja poslova
na lokalne organe, o
č
emu uvek odlu
č
uje centralna državna vlast.
1
E. Pusić,
Upravni sistemi I
, str. 309. Stoga preduslovi u Evropi nastaju tek u XVII i XVIII vijeku, kada postoje i centralni državni organi na
većim teritorijama, i donekle stabilni i samostalni lokalni oblici društvene organizacije, kao i trajni međusobni kontakt, uticaj, sukoblja- vanje
centralnih i lokalnih organizacija odnosno ”dovoljna socijalna gustina”. E. Pusić,
Lokalna zajednica
, str. 39.
2
Tako za Rusoa svaka autonomija lokalnih jedinica protivreči načelu nedjeljivosti dr- žavnog suvereniteta. Citirano po E. Pusiću,
Upravni sistemi
,
str. 310. Isto i Vedel ”Centralna upravna vlast... mora djelovati na sve djelove nacionalne teritorije i na ukupnost službi.” Tako i Jackson, Forsthoff.
4
Sredstva za obezbe
đ
enje nezavisnosti lokalnih sistema su sopstveni izabrani
organi, svojstvo pravnog lica kao osnov za sklapanje pravnih poslova i vo
đ
enje
pravnih sporova i,
fi
nansijska autonomija, kroz posedovanje posebnih izvora
prihoda.
Postoje i koncepcije koje u lokalnim zajednicama kakve jesu ili, još
č
eš
ć
e, kakve bi
prema idealnom modelu trebalo da budu, vide alternativu, mogu
ć
nost da se
društvo organizuje bez državne vlasti kakvu su dati pisci upoznali i osudili. Ta
shvatanja socijal-utopista su kulminirala u
marksističkoj teoriji komune
, kao
sastavnog dijela marksisti
č
ke teorije o državi.
Kao što je primetno, teorija, istorija i uporedno pravo pružaju obilje modela
lokalne (samo)uprave. Njihovim proučavanjem, problemi lokalnog sistema postaju
bliži i razumljiviji, olakšava se tumačenje i primena ”domaćih” pozitivnopravnih
normi i institucija, naročito ako je reč o tek ustrojenom i do kraja neizgrađenom
sistemu. Naglasak je stavljen prevashodno na evropske zemlje i SAD.
Ipak, svakoj soluciji treba pristupati racionalno i kritički. Moramo imati u vidu, da
je izvesno teorijsko, istorijsko odnosno uporedno-pravno rešenje ”iznjedreno” u
posebnim društveno-ekonomskim, političkim, geografskim, kulturnim i drugim
uslovima. Pri analizi treba ispitati koliko data alternativa doista konvenira
pravnom, političkom i ekonomskom sistemu, tradicijama i ”duhu” naroda. Ne
smemo pasti u ”zamku” nekritičkog veličanja stranog rešenja, niti negiranja svega
što u svetu postoji, uz traženje isključivo sopstvenih puteva, čemu smo u nedavnoj
prošlosti bili skloni.
