Korporativne finansije (specijalisticke – knjiga – II kolokvijum)

Korporativne finansije (specijalisticke – knjiga – II kolokvijum)
I FINANSIJSKA POLITIKA
1. Cilj finansijske politike
Vrhunski cilj politike korporacije je maksimiranje dobitka u gugom roku zato sto je ostvarenje tog cilja usloov za opstanak korporacije. Ako korporacija ne maksimira dobitak, ona ne moze da pribavi kapital zaproizvodnju konkuretnogn ucinka na trzistu, ona ne moze da pribavi kapital za proizvodnju konkuretnog ucinka na trzistu, traznja za njenim ucinkom ce prestati i korporacija ce nestati. Kapital je nuzan za razvoj i opstanak korporacije, zato sto to zahteva dugorocna ulaganja u novu tehnologiju i u razvoj samog proizvoda. Kapita se moze pribaviti:
•    Zadrzavanjem (akumuliranjem) dela neto dobitka u korporaciji
•    Dokapitalizacijom (pronalazenjem n ovih investitora) i
•    Dugorocnim pozajljivanjem kapitala
Problem je u tome sto se ni jedna ova alternativa pribavljanja kapitala ne moze ostvariti bez ostvarivanja vrhunskog cilja politike kororacije, jer:
•    Ako korporacija ne ostvari dobitak, ne ostvaruje akumulaciju kao sopstveni izvor razvoja
•    Ako korporacija ne ostvri dobitak ne moze da placa dividendu, a svaki akcionar tezi da stopa dividende na ulozeni kapital u korporaciji vude sto visa od kamatne stope.

Ostvarivanje vrhunskog cilja finansijske politike postize se odgovarajucom finansijskom snagom korporacije, koja podrazumeva trajnu sposobnost: placanja, finansiranja, investiranja, povecanja imovine vlasnika i zadovoljenja finansijskih interesa ucesnika u korporaciji.
1.    Trajna sposobnost placanja podrazumeva da korporacija u momentu dospeca roka placannja bilo koje obaveze ima gotovine najmanje u visini dospelih obaveza. Postoje tri koncepta: puna sigurnost, ograniceni rizik i puno pokrice obaveza.
……
2.    Trajna sposobnost finansiranja podrazumeva da je korporacija sposobna da finansira dati obim poslovannja iz raspolozivih izvora finansiranja (kapitala, dugorocnih i kratkorocnik kreditnih obaveza i spontanih izvora finansiranja – obezvedi iz poslovanja) ili da smanjenje postojeceg izvora finansiranja nadoknadi drugim izvorima finansiranja (otplacene dugorocne obaveze) ili da ih nadoknadi novim zaduzenjem (emisija dugorocnih obveznica i komercijalnih  zapisa).
3.    Trajna sposobnost investiranja podrazumeva da korporacija visak slobodne gotovine ulozi u investicioni projekat koji obecava povecanje dobitka ili da za finansiranje tog projekta pribavi dodatne izvore finansiranja.
4.    Trajna sposobnost povecanja imovine vlasnika podrazumvea da je imovina vlasnika korporacije ulozena u korporacija kapital vlasnika i da se knjigovodstvena vrednost kapitala povecava ako: ako pri prodaji akcije ostvaruje premiju ili pri raspodeli neto dobitka akumulira za rezerve i za zadrzani dobitak.
5.    Trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa ucesnika u korporacijij podrazumeva da su ucesnici u korporaciji vlasnici kapitala (akcionari ili vklasnici udela kapitala). Zaposleni zele sto vise zarade, uprava korporacije tezi da sto vise akumulira neto dobitak za korporaciju, a vlasnici akcionarskog kapitala zele sto vece dividendu.

2. PRINCIPI FINANSIJSKE POLITIKE
Finansijski polozaj korporacije ispoljava se kao povoljan ili nepovoljan. Povoljan polozaj podrazumeva uskladjenost imovinske i finansijske strupkture i uspeha (rentabilnosti) sa principima finansijske politike, medju kojima su najvazniji: princip rentabilnosti, princip sigurnosti i likvidnosti, princip zastite od prezaduzenosti, princip fleksibilnosti ili finansijske elasticnosti, princim nezavisnosti.