Kriminalističke tehnike

POJAM KRIMINALISTIČKE TEHNIKE

Kriminalistika kao nauka sastoji se iz kriminalističke tehnike, taktike i metodike. Kriminalistička tehnika je oblast kriminalistike koja se bavi naučno – tehničkim aspektima pronalaženja, obrade i tumačenja (veštačenja) materijalnih tragova kao i tehnikom registracije i identifikacije lica i stvari sa ciljem sprečavanja kriminaliteta, rasvetljavanja događaja, otkrivanja krivičnih dela i učinioca kao i obezbeđenja dokaza.

Kriminalistička tehnika (umešnost, veština) je deo kriminalistike koja izučava, razvija i primenjuje najpodesnije metode iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka u cilju pronalaženja, obezbeđivanja, fiksiranja i tumačenja kriminalistički i krivičnoprocesno relevantnih tragova i predmeta krivičnog dela, razjašnjavanja bitnih okolnosti važnih za rasvetljenje krivičnog dela, registraciju i identifikaciju učnioca i drugih lica i stvari. Ona takođe razvija i primenjuje tehničke metode i sredstva sprečavanja krivičnih dela.

Do intezivnijeg razvoja kriminalističke tehnike došlo je tek kada je krivični postupak ušao u fazu slobodnog sudijskog uverenja i kada je u njega počeo da prodire princip materijalne istine. Razvoj kriminalističke tehnike odvijao se u skladu društva i kriminala. Ona se ne može utvrđivati nikakvim magijskim i prinudnim sredstvima, već primenom naučno verifikovanih metoda i sredstava. Nastankom novih metoda izvršenja krivičnih dela ukazivala se potreba za njihovim otkrivanjem. To je zahtevalo donošenje zakona, pa je još 1750 god. P. N. E
donet Hamurabijev zakon. Svi zakoni imaju svrhu borbe protiv kriminala koja se sastoji iz prevencije, suzbijanja i represije. Tako se i kriminalistika kao nauka bavi sprečavanjem, otkrivanjem, prevencijom i represivnom delatnošću. Za otkrivanje izvršilaca krivičnih dela neophodno je imati materijalne tragove a takođe je i potrebno imati proveru iskaza okrivljenog lica. Iz definicije kriminalističke tehnike da se zaključiti da ona nalaže da tragove treba otkriti, fiksirati, ispitati i veštačiti. Sve ove elemente obezbeđuje tehnika.

Prvu sistematski obrađenu celinu – tehnika kod nas je 1935 učinio Tregubov i Andonović. Oni su prvi kriminalističku tehniku izdvojili kao samostalnu nauku. Naši poznati kriminolozi (Žika Aleksić i Vodinelić) smatraju tehniku kao deo kriminalistike.