Odlomak

POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE

Odredjivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opste prihvacena i jedinstvena definicija jos uvek nije utvrdjena. Svaki autor imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoloskog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i izmedju kriminologa u pogledu razumevanja pojma kriminologije. Tako se moze zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Razmisljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupnistvu) kao negativnoj drustvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog drustva. Francuski antropolog Pol Topinar upotrebio je pojam “kriminologija” za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvrsenih krivicnih dela. Prilikom odredjivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju uze ili sire.

Sta je kriminologija:

1. Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta
2. Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda
3. Nauka koja proucava uzroke i zakone delikvencije
4. Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu.

Kritika pojedinih shvatanja ne bi dovela do opsteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u uzem smislu obuhvatajuci bitne elemente za definisanje. Kriminologija se moze definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna drustvena nauka o fenomenoloskim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne drustvene pojave i kriminalnog ponasanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objasnjenja i suzbijanja.

Odredjivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredjivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi sta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama. Vec skoro dva veka u kriminoloskoj literaturi neprekidano se utvrdjuje predmet njenog izucavanja. Postoje razlicita shvatanja o sirini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada drustvenim, pravnim ili prirodnim naukama. Skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvazniji polazni elemenat za odredjivanje predmeta kriminologije. Kriminoloska shvatanja krajem 19. I pocetkom 20. veka bila su usmerena pretezno na coveka-delikventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminoloskog izucavanja.

Sa javljanjem shvatanja o drustvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminoloska izucavanja se prosiruju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delikventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Eliot, Saderland, Kresi i Zauer naglasavaju drustvenu uslovljenost kriminalnog ponasanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredjene drustvene strukture, cime sadrzina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.
Dalje prosirivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mere protiv izvrsioca krivicnih dela. Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicne sankcije; zatim rasprostranjenost kriminaliteta, njegove manifestacije i uzroci, proucavanje njegovih posledica po drustvo, opsta prevencija. Pojedini kriminoloski pisci prosiruju predmet kriminologije socioloskim proucavanjem krivicnopravnih normi. Predmet kriminologije obuhvata ucenje o stvaranju zakona, ucenje o krsenju zakona, sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama i odgovore na krsenje zakona.

Prosirivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razudjenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova sto otezava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne drustvene pojave i pojedinacnog ponasanja.

Predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna drustvena pojava i kriminalno ponasanje kao pojedinacna pojava. Razlikuju se makrokriminologija i mikrokriminologija kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu etiologiju.

 

 

 

POJAM KRIMINALITETA
Kriminalitet je negativna drustvena pojava, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i drustvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Ljudsko drustvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponasanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. Kriminalitet nije statican i fiksno odredjen, on se stalno menja. Definicije kriminaliteta su razlicite, cesto medjusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin, delikvencija, prestupnistvo, devijantno ponasanje… Rec ZLOCIN upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude. Postoji veliki broj definicija kriminaliteta.

 

 

 

KRIVICNOPRAVNO DEFINISANJE KRIMINALITETA

Izucavanje drustveno opasnih ponasanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminoloska izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedju krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odredjen. Prema vecini pisaca koji prihvataju uze pravno definisanje, kriminalitet cine ona ponasanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtezu vrstu kaznjivih radnji. Postoji i sira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta prosiruje na sve kaznjive radnje u odredjenom pravnom sistemu.

Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponasanje za koje po vazecim propisima odredjene zemlje nadlezni organ moze izreci sankciju. Danas je u literaturi najvise zastupljeno pravno definisanje korigovano socioloskim shvatanjima. U sklopu ovako odredjene definicije kriminaliteta moze se razlikovati:

1. kriminalno ponasanje (kao pojedinacno, individualno ponasanje za koje vazeci nacionalni zakoni predvidjaju sankcije),
2. kriminalitet kao masovna drustvena pojava (predstavlja ukupnost kriminalnih ponasanja na odredjenom prostoru i u odredjenom vremenu).

 

 

SOCIOLOSKO DEFINISANJE KRIMINALITETA

Socioloske definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne moze u potpunosti sagledati u oblasti zakona pa je potrebno obuhvatiti i druga antidrustvena ponasanja. Kriminalitet je drustveni fenomen, daleko siri od okvira koje pruza krivicno pravo. S toga se socioloski sadrzaj kriminaliteta i njegove medjusobne veze se moraju proucavati kao sustina kriminaliteta. Krivicno delo, kao ljudska i drustvena realnost, sastoji se u napadu na jednog ili vise lica na najvise drustvene vrednosti. Sva socioloska shvatanja polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponasanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kulturnih, obicajnih i drugih normi i pravila koja vaze u jednom drustvu.

Socioloske definicije kriminalnog ponasanja se mogu podeliti u tri grupe:

1. prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponasanje krsenje bilo kakvih normi ponasanja,
2. druga grupa shvatanja se odnosi na definisanje kriminalnog ponasanja kao krsenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju krsenja ljudskih prava,
3. treca grupa definise kriminalno ponasanje kao ponasanje protivno interesima elite.

U socioloske definicije spada i definicija nemackog kriminologa Snajdera, koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponasanje koje putem interakcije u drustvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obelezeno kao kriminalno. Sustina ove definicije je u tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet tako da se orijentise na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod vec se oslanja na njegov procesni razvoj, na njegovo nastajanje.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese