Krivično procesno pravo

POJAM KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo je grana pozitivnog zakonodavstva koja reguliše krivični postupak, ali i nauka koja teoretski uobličava mnoge pojmove, institute i načela. Krivično-procesno pravo možemo posmatrati sa njegove spoljašnje strane, ali i sa njegove unutrašnje strane. Ako kpp posmatramo sa spoljašnje strane, onda polazimo od onoga što je na prvi pogled vidljivo, a to je krivično-procesna radnja. Ovakvo shvatanje je tzv. realističko shvatanje i ono ne uzima u obzir unutrašnju stranu krivičnog postupka.
Ako kpp posmatramo sa unutrašnje, tj. pravne strane, onda polazimo od krivično-procesnog odnosa. Ovakvo shvatanje je tzv. pravno shvatanje. I ovo shvatanje ima nedostatke, tako da svestrana definicija kpp uzima u obzir i krivčno-procesnu radnju i krivično-procesni odnos kao bitna obeležja krivičnog postupka.
Prema tome, definicija kpp glasi:
Krivično-procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se određuju:

1.krivično-procesni subjekti (forma i sadržina njihovih radnji)
2.krivično-procesni odnosi radi rešenja krivične stvari, zaštite građana od kriminaliteta i krivično-pravne zaštite države.

OSNOVNA OBELEŽJA KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se određuju:

1.krivično-procesni subjekti (forma i sadržina njihovih radnji)
2.krivično-procesni odnosi radi rešenja krivične stvari, zaštite građana od kriminaliteta i krivično-pravne zaštite države.
Prema tome, osnovna obeležja krivično-procesnog prava su:
1. krivično-procesni subjekti mogu biti glavni i sporedni. Glavni subjekti su:ovlašćeni tužilac (kao nosilac funkcije optužbe), okrivljeni (kao nosilac funkcije odbrane) i krivični sud (kao nosilac funkcije suđenja). Sporedni krivično-procesni subjekti su:
2. krivično-procesna radnja je zakonom uređena delatnost krivično-procesnih subjekata u krivičnom postupku.
3. krivično-procesni odnos je neraskidivo povezan sa krivično-procesnom radnjom, jer krivično-procesni subjekti stupaju u međusobne odnose
4. predmet krivičnog-procesnog prava može biti osnovni i sporedni. Osnovni je sama krivična stvar, a sporedni je: imovinsko-pravni zahtev, troškovi krivičnog postupka i prethodna pitanja (prejudicijalna) pitanja.

POJAM KRIVIČNOG POSTUPKA
Krivično-procesno pravo je širi pojam od krivičnog postupka, jer se pravom reguliše ne samo tok krivčnog postupka, već i mnoga druga pitanja. Krivično-procesno pravo kao nauka je takođe širi pojam od krivičnog postupka jer nauka objašnjava mnoge pojmove, institute i načela. Termin «krivični proces» umesto termina «krivični postupak» je neprihvatljiv, iako ga upotrebljavaju mnogi teoretičari, naročito ruski. Ovo stoga, jer je izraz «proces» svojstven prirodnim i tehničkim naukama, a ne društvenim. Tako na primer, često se govori o procesu rasta biljaka, hemijskom procesu itd.
Na bazi gore iznetog, možemo dati pravu definiciju krivičnog postupka:
Krivični postupak je zakonom uređeni tok ostvarenja predmeta krivičnog postupka i to uređenom delatnošću krivično-procesnih subjekata.

VRSTE I TOK KRIVIČNOG POSTUPKA
Postoji redovni i posebni krivični postupak.
1.Redovni krivični postupak se sprovodi za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora preko 5 godine i teža kazna. On se deli na prvostepeni krivični postupak i postupak po pravnim lekovima.
Prvostepeni krivični postupak ima dva stadijuma: prethodni i glavni postupak.
Prethodni postupak se sastoji iz dve faze: istrage i optuženja. Cilj prethodnog postupka nije suđenje, već sagledavanje situacije: da li postoje uslovi za podizanje optužnice ili ne. Ovo se postiže tako što istražni sudija izvodi dokaze u istrazi. Kad istražni sudija zaključi da su dokazi verovatni, on sve spise dostavlja tužiocu koji onda podiže optužnicu. Podizanjem optužnice, završava se prethodni krivični postupak i nastupa glavni.
Glavni postupak se sastoji iz tri faze: pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres i donošenje presude.U glavnom krivičnom postupku se rasvetljava krivična stvar do najvećeg stepena izvesnosti.
Postupak po pravnim lekovima takođe ima dva dela pripremni i glavni postupak. Pripremni se odvija prvostepenim sudom i sudom pravnog leka, a glavni pred sudom pravnog leka. Do ovog postupka dolazi se samo ako se uloži žalba.
2.Posebni krivični postupak se sprovodi za dela za koja se izriče novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina. U posebne postupke spadaju: skraćeni postupak, postupak za izricanje sudske opomene, postupak prema maloletnicima, postupak za dela organizovanog kriminala i postupak za ratne zločine. Posebni krivični postupak se razlikuje od redovnog zato što kod njega najčešće izostaje faza istrage. Sem toga, rokovi u ovim postupcima su znatno kraći.