Medjunarodi politicki odnosi (nastavak)

41. NOVI SVETSKI POREDAK I UN
Uoči završetka Hladnog rata, neki autori su najavljivali koncept novog svetskog poretka kao cilja kojem SAD teže u međunarodnim odnosima. Glavni stratezi američke politike, Kisindžer i Bžežinski, ukazivali su na neophodnost da se uspostavi novi svetski poredak. U njemu će predvodničku ulogu u tzv. tehtroničkoj revoluciji imati SAD kao zemlja sa najvećim ekonomskim, naučnim i informtičkim potencijalima i preuzeti ulogu zaštitnika demokratskih vrednosti , ljudskih prava, sloboda, mira itd.
Ovaj koncept je prihvatio i Ronald Regan, američki predsednik koji je definisao tadašnji Sovjetski Savez, kao ’’imperiju zla’’ koju treba poraziti kako bi se uspešno izašlo iz Hladnog rata. On je, istovremeno, delio svet na a) pozitivni, koji predvode SAD sa svojim demokratskim vrednostima i b) negativni, koji predstavljaju Sovjetski savez i njegove savezničke komunističke zemlje, koji rade na ugrožavanju ili zanemarivanju ljudskih prava i napretka čoveka, pa samim tim i ekonomskog razvoja i umesto toga razvijaju vojni sektor, sektor naoružanja, čime predstavljaju opasnost po demokratski svet Zapada.
Klinton je svojim konkretnim akcijama pokušavao da utiče na podrivanje režima u socijalističkim zemljama, pokušao da obezbedi novu poziciju SAD u tzv. novom svetskom poretku. Džordž Buš Mlađi nastavlja tu politiku i ona se i danas manifestuje u praksi angažovanjem SAD svuda gde procene da su mir, stabilnost i ljudska prava ili demokratske vrednosti ugrožene.
U odnosu novog svetskog poretka i postojećeg mehanizma međunarodnog organizovanja, odnosno UN, potrebno je ispitati ulogu UN koje više ne uspevaju da se uklope u novi svetski poredak, zamišljen tako od strane SAD. Slučaj neostvarenog reizbora Pereza de Kueljara i smena sekretara Kofija Anana su primeri kako se manifestuje nezadovoljstvo globalne sile SAD ulogom generalnog sekretara UN. SAD želi da pokaže da, uporedo sa tim što je najveći donator sredstava za funkcionisanje UN, želi da ima i najveći upliv na politiku UN, pa čak i na izbor generalnih sekretara UN. Za sadašnjeg generalnog sekretara, Južnokoreanca Ban Ki Muna, zna se da je završio postdiplomsku školu za spoljne poslove na Harvardu i da je verovatno po ukusu SAD i izabran za ovo mesto.
42. POZICIJA NATO PAKTA U SMO
NATO pakt je formiran i koncipiran tako da se u njemu primenjuje isključivo pravilo konsenzusa u donošenju odluka, dakle svi moraju biti za. Dovoljno je da jedan bude protiv, pa da odluka ne može biti doneta, jer je filozofija tog saveza ’’jedan za sve. svi za jednoga’’. U takvoj situaciji, i pored toga što je globalna sila, SAD, želele da i Makedonija uđe u NATO, ali do toga nije došlo, je je malena Grčka istakla svoj veto za ulazak Makedonije u NATO.
Željeno pozivanje Ukrajine i Gruzije za ulazak u NATO pakt i time nastavak politike zaprečavanja u obliku približavanja NATO pakta grma anicama Rusije, je sprečeno protivljenjem Nemačke i Francuske kao zemalja kojije jako stalo do održavanja dobrih odnosa sa Rusijom, kao glavnim snabdevačem energetskim gasom. Stoga, nije moguće obezbediti jednoumlje ili jednoglasnost u svim odlukama, tako da se to nameće kao još jedan od unutrašnjih problema ostvarivanja novog svetskog poretka.

43. RAVNOTEŽA SNAGA I KOLEKTIVNA BEZBEDNOST U XXI VEKU
• Kolektivna bezbednost
– bezbednosni režim, usaglašen između velikih sila, kojim se uspostavljaju pravila očuvanja mira, vođen je prinicipom da će čin agresije bilo koje države biti dočekan kolektivnim odgovorom ostalih država
– u njoj se pretpostavlja da svaka nacija svaki izazov u međunarodnom poretku opaža na isti način i da je spremna da se izloži istim opasnostima da ga očuva
– sve države moraju preduzeti zajedničku akciju protiv bilo kog prekršioca, i sve moraju delovati složno