Međunarodno privatno pravo

Pojam i predmet međunarodnog privatnog prava

Postoje veoma razliĉita shvatanja o predmetu međunarodnog privatnog prava. Razlike imaju korene u pojedinim idejnim, teorijskim i praktiĉnim pristupima, ali se ponekad mogu objasniti i time što pojedini pisci pod predmetom MPP podrazumjevaju razliĉite stvari. Pod predmetom MPP mogu se podrazumevati pre svega pravni odnosi koje norme MPP regulišu, a mogu se predmetom smatrati i same norme koje regulišu određenu vrstu odnosa. Postoje znatno veći sporovi oko predmeta MPP, kada se pod predmetom podrazumjevaju one pravne norme koje regulišu privatno pravne odnose sa elementom inostranosti. Te odnose regulišu veoma razliĉite norme: procesne, norme materijalnog građanskog prava, porodiĉnog, radnog, privrednog i administrativnog prava. Postoji samo jedna oblast koja nesporno spada u MPP, to je domen sukoba zakona I obuhvata kolizione norme. Predmetom MPP kao discipline koja izučava određenu pravnu oblast smatramo norme o određivanju merodavnog prava, građansko procesnim odnosima sa elementom inostranosti, pravima stranaca da stupaju u privatnopravne odnose I pravima domaćih državljana da stupaju u privatnopravne odnose sa elementom inostranosti.
Pojam – MPP je unutrašnja grana prava. Njegova pravila nisu međunarodna, međunarodno obeležje imaju samo samo odnosi koje reguliše, jer se vezuju za više suvereniteta. Pravila MPP regulišu ona pravna pitanja koja se postavljaju usled pojave elementa inostranosti u privatnopravnim odnosima.
Medjunarodno privatno pravo je grana koja uredjuje privatnopravne odnose sa elementom inostranosti. U privatnopravne odnose spadaju gradjanska stanja fizickih i pravnih lica, obligacionopravni odnosi, stvarnopravni odnosi, trgovinski odnosi. Bracne i porodicne odnose I naslednopravne odnose. Elementi inostranosti se odredjuju prema: subjektu, objektu I prava I obaveze. Medjunaodno privatno pravo obuhvata tri osnovne grupe pravnih normi: norme o sukobu zakona, norme o sukobu jurisdikcija i norme koje uređuju pravni polozaj stranaca.

• Norme o sukobu zakona su pravna pravila pomocu kojih se odredjuje merodavno pravo.
• Norme o sukobu jurisdikcija su pravna pravila pomocu kojih se odredjuje medjunarodna sudska nadleznost., uredjuju specificnosti postupka sa stranim elementom I utvrdjuju uslovi I postupak priznanja I izvrsenja stranih sudskih I arbitraznih odluka.
• Norme o gradjanskim pravima stranaca su pravna pravila koja uređuju da li I pod kojim uslovima lica strane nacionalnosti mogu stupati u privatnopravne odnose sa domacim licima I na domacoj teritoriji.

Predmet međunarodnog privatnog prava

Međunarodno privatno pravo je jedna od tradicionalnih grana prava do čijeg izdvajanja iz građanskog prava dolazi u 19 veku, u vreme liberalnog kapitalizma od samog početka pravne norme koje pripadaju ovoj grani prava imaju za zadatak da reše problem izbora merodavnog prava. (sukob zakona) koji proističe iz postjanja međunarodnih obeleženih situacija. Npr, kada brak sklapaju državljani različitih država, postavlja se pitanje –pravo koje države će se primeniti. Odgovo na njega daće Međunarodno privatno pravo, kolizione norme. Kada se postavi pitanje međunarodne nadležnosti državnog sistema pravosuđa oni se zajedničkim imenom nazivaju – sukob jurisdikcija. Dve su karakteristike za svaku situaciju koja dovodi do promene međunarodnog privatnog prava.

Njena pravna kvalifikacija – odnos koji treba pegulisati se kvalifikuje kao građansko privatno ili trgovinsko pravni odnos tj. Spor
Njen međunarodni tj. Prekogranični karakter

Međunarodno privatno pravo je grana prava čije norme određuju:

Pravo koje će se primeniti, Nadležnost sudova i organa uprave, Uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka.

U novije vreme broj normi međunarodnog privatnog prava se uvećava a postepeno se menjaju i metodi regulisanja. Stvaraju se norme kojima se vrši unifikacija materijalnog građanskog i trgovinskog prava. Na taj način se u međunarodnim izvorima a i u nacionalnim zakonodavstvima straraju materijalne norme Međunarodnog privatnog prava MPP – a, (jedan od vidova materijalnih normi su norme o pravima stranaca)

Još jedna promena odnosi se na način – rešavanja sporova koji proističu iz privatno pravnih odnosa sa međunarodnim elementom mnoge od ovih sporova pored državnih sudova i orana uprave mogu rešavati i druga nedržavna tela.

U norme MMP – a Međunarodnog privatnog prava treba svrstati još i norme Koje regulišu arbitražu odrđuju uslove za priznavanje i izvršenje arbitražnih odluka

Naziv i priroda Međunarodnog privatnog prava

Naziv privatno međunarodno pravo se pripisuje američkom autoru Džozefu Storiju. Međutim ubrzo posle njegovog nastanka uočene su i njegove mane. Kritike su se odnosile na činjenicu da norme MPP – a nisu ni međunarodne ni prvatne po svom karakteru. Predlagali su mnogi drugi nazivi ali pošto ni jedan od predlaganih naziva nije uspeo da se nametne, MPP je tokom vremena postao opšte prihvaćen.

Pravna Priroda

Međunarodno pravo je ono koje važi u više država i koje obično stvaraju države neposrednim sporazumevanjem ili u okviru međunarodnih organizacija. S druge strane, imamo unutrašnje pravo koje važi za jednu državu i ono se naziva – nacionalnim pravom. Danas jedan značajan deo MPP u svakoj zemlji spava u oblast neđunarodnih prava, to je onaj deo koji čine međunarodni ugovori. Drugi deo, jeste unutrašnje MPP – o. Država ima nadležnost da donosi propise iz domena MPP i ona to obilato koristi. Iako u nazivu Međunarodno privatno pravo stoji reč međunarodno ona po svojoj prirodi ne spada u oblast međunarodnog prava. Reč međunarodno se odnosi na njegov predmet, a ne na karakter samih normi. Ono govori o tome kakve su činjenice a ne pravo koje ih primenjuje. Svaka država ima sopstveni sistem Međunarodno privatnog prava koji stvara u skladu sa svojim potrebama i interesima. Pretežno unutrašnji karakter ove grane prava potvrđuju i činjenice da u starija iz domnena Međunarodno privatno pravo postupaju nacionalni sudovi. Tj. Drugi nadležni organi unutar države. (npr, ostavinski sudija raspravlja o zaostavštini i ako je ostavilac ili neko od naslednika strani državljanin)
Posledica činjenice da svaka država ima sopstveni sistem Međunarodno privatno pravo jesu u razlike u pogledu konkretnih normativih rešenja. Te razlike odnose se kako na norme o Međunarodnoj nadležnosti tako i na norme o određivanju merodavnog prava i proinavanju i izvršenju stranih odluka. Može se desiti da sudovi svake od zainteresovanih država budu istovemeno nadležni za rešavanje spora. U zavisnosti da li će se spor rešavati u jednoj ili drugoj državi, isti spor može biti različito rešen. Npr. Brak između srbija i portugalke – nakon godinu dana žele sporazumni razbod. (prvih par meseci živeli u Novom Sadu, pa otišli za Lisabon) Po portugalskom pravu Ne može da se razvedu, jer je sporazuni razvod moguć tek nakon 3 godine braka. Po našem pravu Može, mogu opštinskom sudu u Novom sadu podneti zahtev za razvod braka i brak će biti razveden