Melatonin – sekrecija i uloga kod čoveka i životinja

Spavanje – budnost predstavlja dominirajući ciklus u ljudskom životu. U skladu sa tim, važno je razumeti neurobiološku osnovu spavanja. Upravo zbog toga osvrnućemo se prvo na cirkadijalne ritmove i ulogu melatonina.
Sve biološke vrste žive u skladu sa tim tzv. cirkadijalnim ritmom koji je uslovljen smenom dana i noći i koji se nalazi pod kontrolom biološkog časovnika smeštenog u hipotalamusu.
Ovaj hormon je otkrio Aron Lerner 1958. godine.
Melatonin je hormon koji reguliše biološki sat. On je izuzetno je važan za naš unutrašnji sat koji nam daje signale kada je vreme za spavanje, a kada za najveću aktivnost. Sa dolaskom noći izaziva pospanost, a preko dana njegovo lučenje opada i to nas drži budnim i svežim, dok izloženost jakom svetlu noću ili slabom svetlu danju može poremetiti sintezu melatonina.
Hormon melatonin proizvodi endokrina žlezda – epifiza. Melatonin reguliše druge hormone i cirkadijalni ritam organizma. Funkcionisanje čoveka van tog ritma ili pak nedostatak sna, u slučaju da dugo traje, može dovesti do niza zdravstvenih poremećaja.
Melatonin je noćni hormon što znači da se luči u krvotok kada je organizam u tami, pa je sa razlogom nazvan „hormon tame“. Ritam lučenja suprotan je ritmu dnevne temperature tako da svoj vrhunac dostiže oko četiri ujutru kada je telesna temperatura najniža.
Poznat je po svojim antioksidativnim, imunomodulatornim i protu-upalnim efektima.