Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац

Семинарски рад

Инфективне болести са епидемиологијом

МЕРЕ ЗА ЗАШТИТУ СТАНОВНИШТВА ОД 

ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

Проф. Др Предраг Чановић

Ћуприја, 2019

background image

2

2.  Опште мере превенције

2.1.  Мере превенције цревних заразних болести

У превенцији цревних заразних болести највећи значај имају опште мере (2).

Откривање   резервоара   заразе,   тј.   клицоноштво   (трбушни   тифус,   бациларна 

дизентерија) и подразумева откривање клицоноша, њихово лечење и удаљавање са 

радних места уколико су запослени у производњи, преради и дистрибуцији хране 

или снабдевању становништва водом за пиће. Код цревних заразних болести код 

којих су резервоари животиње, опште превентивне мере укључују лечење животиња 

и забрану коришћења њихових продуката (2).

Како се цревне заразне болести преносе контактом, храном, водом и инсектима, 

опште   мере   обухватају   и   редовно   прање   руку,   обезбеђивање   довољне   количине 

хигијенски   исправне   воде   за   све   потребе,   посебно   воде   за   пиће,   обезвеђивање 

хигијенцких   услова   за   чување,   транспорт   и   обраду   намирница,   изградњу 

канализационе мреже и адекватно отклањање других отпадних материја (2).

Храна   је   веома   погодна   средина   за   раст   и   размножавање   многих 

микроорганизама, нарочито лети. Најзначајније намирнице у том смислу су месо, 

јаја, млеко, рибе и друга морска храна, воће и поврће, као и њихови производи. 

Свако термички обрађено јело може се сматрати сигурним уколико није накнадно 

загађено. Уколико је храна измењеног изгледа, боје и мириса, не препоручује се 

њена употреба (3). 

Превенција цревних заразних болести зависи пре свега од образованости људи 

који раде на припреми и дистрибуцији хране, од спровођења правилних поступака 

приликом   припремања   и   чувања   хране,   као   и   од   спровођења   личне   хигијене. 

Систематска вакцинација и профилакса лековима се не спроводе (3). 

2.2.  Мере превенције респираторних заразних болести

У   превенцији   респираторних   болести,   већи   значај   имају   спрецифичне   него 

опште мере (2).

3

Хронично   клицоноштво   је   могуће   само   код   неких   респираторних   болести 

(дифтерија, шарлах и друге стрептококозе), те се опште мере према резервоарима 

заразе спроводе само код ових обољења (2).

Због   начина   на   који   се   респираторне   болести   преносе   (капљице,   важдух, 

директни и индиректни контакт), опште мере превенције ових болести обухватају: 

ижбегавање груписања људи у затвореним просторијама, проветравање и влажно 

чишћење просторија, избегавање пољубаца са инфицираном особом, прање посуђа, 

прибора за јело , прање и дезинфекцију играчака, што има посебан значај у дечјим 

обдаништима, употребу папирних марамица и др (2).

Заштита   улазног   места   код   ове   групе   болести   врши   се   ношењем   маски   и 

заштитних наочара. Ово има посебан значај у спречавању ширења респираторних 

обољења у болничкој средини. Међутим, да би ове мере биле ефикасне, потребно је 

да маске буду вишеслојне, да прекривају нос и уста, да се не носе дуже од 3 сата јер 

се   након   тога   овлаже   и   не   дају   заштиту,   да   се   након   употребе   баце,   а   да   се 

употребљаване маске никад поново не користе (2).

2.3.  Мере превенције векторских заразних болести

Уколико су резервоари векторских заразних болести животиње, опшре мере 

превенције   подразумевају   лечење   домаћих   животиња   оболелих   од   појединих 

обољења, као и уништавање глодара. Уколико је резервоар човек, нпр. код маларије, 

меру превенције представља истраживање паразитоноштва код људи који се враћају 

из земаља у којима има маларије (2).

Најефикаснија   мера   превенције   векторских   заразних   болесту   је   уништавање 

вектора . На пример, сузбијање вашљивости у многим земљама, па и нашој, довело 

је до елиминације пегавог тифуса. Прскање инсектицидима просторија у којима се 

налазе људи и животиње, исушивање влажних терена који представљају станишта 

инсеката,   као   и   заштита   од   вектора   постављањем   мрежа   на   прозоре   и   врата,   и 

заштита улазног местта наношењем репелената (средтава који одбијају инсекте) на 

кожу,  мере  су  у  превенцији  болести  које  се  преносе комарцима (маларија,  жута 

грожница, денга и др.). Избегавање кретања кроз високу траву или, уколико то није 

могуће,   ношење   дугих   панталона   и   дугих   рукава,   раскрчивање   терена   од   густе 

вегетације   при   камповању   и   логоровању,   мере   су   којима   се   може   спречити 

Želiš da pročitaš svih 15 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti