Moral i etika u zaštiti životne sredine

Kad god se govori o ekologiji, pominju se zakoni i tehnički parametri zaštite vazduha, voda, tla, živog sveta – te se stiče utisak da je ekologija prevashodno tehničko pitanje. A ona bi to trebalo da bude ponajmanje i na poslednjem mestu. Jer kada čovek prekrši Božanske zakone, tada pogazi i izneveri i ekološke zakone! Svi bitni ekološki principi sadržani su u Božjim zapovestima, odnosno etičkim načelima:
– Ne ubij (drugo biće, sam život)
– Ne kradi (majku Zemlju, Prirodu)
– Voli bližnjeg svoga (svoje okruženje)…
Kada bi ovi zakoni bili poštovani, ekologija bi bila nepotrebna. Tek kada ljudska svest, odnosno savest zataji – tek tada zakoni i tehnički standardi postaju nužnost.
Ekologija izvire iz neuspeha Etike. Moral je pravi početak svake ekologije. Tamo gde su pojmovi: istine, dobrog, plemenitog, ispravnog, pravednog, solidarnog zaboravljeni ili izokrenuti – javlja se potreba za ekologijom, zakonima i tehničkim merama zaštite.

Moral je svest o jedinstvenosti, ravnopravnosti i međuzavisnosti svega postojećeg.
Kakav nam je moral – takvo je i okruzenje.
Našom svešcu stvaramo svet u kome živimo. Svest je naše okruženje. Zato rešenja suštinskih ekoloških problema nisu u tehnickim standardima i merama zaštite, već u osvešćivanju i prevrednovanju temeljnih etičkih principa: istine, dobrog, ispravnog, pravednog, plemenitog i življenju po tim principima.

Ono što nam je prevashodno potrebno je ekologija svesti – a to je, ustvari, etika.
Za njom ce prirodno uslediti i estetika, jer tamo gde su Istina i Plemenitost, tu je i Lepota…
Zato bi decu u školama trebalo poučavati etici kao osnovi moralnog, dakle ekološkog delovanja i postojanja na Planeti: etici koja bi obuhvatala ne samo međuljudske odnose, vec i ispravan odnos prema svim živim bicima: prirodi, celokupnom okruženju, tj. Postojanju.
Naše potomstvo bi trebalo učiti da je Svet u kome živimo, naše veliko, zajedničko Dvorište koje delimo sa svim živim bićima i elementima, i da je taj Svet proizvod naše svesti, našeg odnosa prema stvarnosti.

2.Ekologija

Ekologija je nauka koja proučava međusobne odnose živih bića i životne sredine, ili tačnije – to je nauka koja izučava odnose živih bića prema sredini u kojoj žive, odnos sredine prema živim bićima i međusobni odnos živih bića u određenoj sredini. Ova nauka je utemeljena tek u 20. veku.
Naglo pogoršanje stanja prirode, sve veći broj zagađujućih materija koje se raznose atmosferom, tlom i vodenim površinama usled enormnog razvoja industrije i saobraćaja motornim vozilima, uz neštedljivo korišćenje fosilnih goriva uglja, nafte i zemnog gasa, dovodi čovečanstvo, pa i ovu nauku, pred velike probleme hoda kroz budućnost. Porast svetskog stanovništva do granica mogućeg opstanka, uz istovremeno smanjenje klasičnih izvora energije i ograničenih zaliha hrane zahtevaju ozbiljno preispitivanje čovekovih želja i mogućnosti da skladno živi na Zemlji i sa njenom prirodom koja se sve više uništava ljudskim aktivnostima.