Moralna odgovornost

Pojam i poreklo moralne odgovornosti

Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo. Definiše se kao oblik društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. Moral je relativan, jer nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.
Moral je nastao u ljudskom društvu, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama gde je bilo potrebno uskladiti svoje potrebe sa potrebama drugih. Na osnovu iznalaženja rešenja za to, formirana su pravila ljudskog ponašanja i nastala je filozofska disciplina – etika.
Moral je objektivna društvena pojava koja je određena skupom pravila ili normi koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice, ali i navikama ponašanja. Procenjivanje morala ili moralni sud se donosi na osnovu postupaka, rasuđivanja, ponašanja ili uopšte karaktera nekog čoveka. U skladu sa tim i sa složenom komunikacijom koja se odvija u društvu, ljudi formiraju svoje ličnosti, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.
Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost, koja je dvostruka, što znači da je moral obavezujući i društveno (spolja) i individualno (unutra) , za razliku od pravne i običajne obaveznosti koja je isključivo društvena. Takođe, kao bitne karakteristike morala, navode se i trenutačnost, bezuslovnost, nametnutost i sl. Potpuno usvajanje moralnih normi koje jedno društvo propisuje praktično je nedostižno. Zbog nagonske, impulsivne strane ljudske prirode, čovek tek delimično usvaja te norme, posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju. Različita društva imala su u različitim periodima različite moralne vrednosti, mada se između njih često može povući zajednički imenitelj. Prema gledanju na različitost vrednosti i istorijski razvoj morala postoje moralni relativizam, moralni apsolutizam i moralni univerzalizam.

Poreklo i osnov morala

Moralno je nastao nastankom ljudskog društva. Razvijao se u skladu sa dostignutim nivoom društveno – Ekonomskog razvoja, u zavisnosti od stepena razvoja kulturnih uslova, političkih odnosa, običaja i religije, Kao i uporedo sa razvojem civilizacije.
Primitivno mišljenje i primitivni mentalitet izrasta iz kulta predaka i povezan je sa totemizmom – ljudi su Imali svog zaštitnika, prapretka Koji je bio njihov simbol sam Koji je uživao sve počasti i bio poštovan kult Kao. Međutim, KULT totema odnosio se i na brojne zabrane, tabue.
Ja najprimitivnije norme imale su neko pozitivno Značenje izraženo u osećanju dužnosti, odgovornosti, savesti, ličnom dostojanstvu i iskazano u razvijanju onih svojstava Koja Bitno utiču na Razvitak Društvene svesti Kao i tradicija i kultura.

Moral i običaj
Običaj je najstarija forma regulisanja društvenih odnosa i ponašanja. U početnim fazama razvoja ljudskog društva, brojna pravila ponašanja su nastajala stihijski, a u vezi sa animizmom, kultom i magijom. Ta ponašanja, odnosno običaji, vremenom su izgubili na svojoj svrsishodnosti ili se, jednostavno, zaboravilo zašto su uspostavljeni, a prerasli su u moralne norme. Primer za to je rukovanje; nekada se to radilo kako bi se pokazalo drugoj strani da u ruci nema oružja. Danas za tim ne postoji potreba, ali je običaj zadržan.

Moral i pravo
Zbog potrebe da se regulisanje ponašanja ljudi ne prepušta stihiji, država određuje društvene pravno – političke norme, čije nepoštovanje sankcioniše. Ove norme se sadržinski razlikuju od moralnih. Isto tako, moralna dužnost i pravna obaveza nisu uvek u skladu i zbog toga što pravna radnja može da bude ispravna, ali ne mora da bude moralna. Dešava se i da je pravna norma na višem etičkom nivou u odnosu na određeni moralni sistem. Ono što je slično je da se sankcija za prekršaj moralnih normi uglavnom izražava kao reakcija društva. Ipak, sankcije za prekršaj pravnih i moralnih normi se razlikuju. Moralna sankcija može biti individualna (unutrašnja, recimo griža savesti) , o kojoj je govorio i Imanuel Kant i društvena (spoljašnja; prezir, pa čak i isključenje iz društva). Međutim, pravim moralnim činom se smatra onaj koji je počinjen iz moralnih pobuda, a ne iz straha od sankcija ili zbog sticanja većeg ugleda ili čak slave.

Osnovne karakteristike morala

MORALNI SE SASTOJI od: 1. Moralne norme, 2. Moralnog Cina, 3. Moralnog suda, 4. Moralne sankcije, 5. Moralne odgovornosti i 6. Moralne situacije
NORMA je pravilo ponašanja ljudi u društvenoj (i prirodnoj) sredini. Moralna norma se Ustvari Odnosi na ono Što “Treba”, ne uvek na ono Što “jeste” Jer uvek Dodaj na zivot Koji Su drugačiji i Koji se ponašaju drugacije.
Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova OBAVEZNOST. Obaveznost je karakteristika i pravnih normi i običajnih.
Po Radomiru Lukiću: Moralna obaveznost je Dvostruka, Sto znaci da je moralno obavezujući i društveno (spolja) i individualno (unutra) , za razliku od Pravne i običajne obaveznosti Koja je isključivo društvena (jednostruka). Takodje, Kao bitne karakteristike morala, R., Lukić navodi i bezuslovnost, Koja se sastoji u Tome da se Moralna norma poštuje isključivo Zbog postovanja morala Kao samostalnog cilja, trenutačnost, Koja se Odnosi na moralnu obavezu da se pojedinac ponaša gotovo automatski, Kada se nadje u određenoj moralnoj situaciji, nametnutost, Koja se sastoji u Tome da je čovek Često obavezan da postupi po moralnoj normi, iako se racionalno NE ZELI, ljudskost, Vrednost, dobro Kao vrhovna Moralna Vrednost; Posebno moralno osećanje.