Neodgovorno ponašanje stanovnika Srbije prema životnoj sredini

Rezime
Čovek je od davnina krenuo da prilagođava prirodnu sebi. Sa tehnološkim razvojem povećava se i njegov uticaj na životnu sredinu. Izgradnja gradova i infrastrukture dovodi do sve većeg procenta zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Dolazi do uništavanja prirodnih ekosistema. Svo zagađenje koje stvara čovek je kontraproduktivno. Kao odgovor na sve veće narušavanje kvaliteta životne sredine organizuju se ekološki pokreti. Oni imaju za cilj podizanje svesti čovečanstva o značaju zdrave životne sredine.
Ovim radom želimo da ukažemo na probleme koje sa sobom nosi niska svest stanovništva Srbije o zagađivanju medijuma životne sredine.
Ključne reči : životna sredina, uticaj na životnu sredinu, uništavanje prirodnih ekosistema, ekološki pokreti, zagađivanje.
UVOD
Možemo reći da ekološka svest predstavlja jednu vrstu pokreta koja uključuje očuvanje i prevenciju zagađenja prirodnog okruženja. Za podizanje svesti potrebna su ekološka znanja odnosno prihvatanje ekološke kulture, prihvatanja znanja, stavova i uverenja o tome šta je u prirodnoj sredini neophodno, zdravo za čoveka i kvalitetno, kako se čuva zdravlje, sta ga narušava i na koji se način može poboljšati svest ljudi i kvalitet života čoveka. Ekološka znanja su primarni element ekološke svesti. U ta znanja spadaju sva saznanja o ograničenosti prirode odnosno njenih resursa i potrebi uspostavljanja balansa između prirodnih ekosistema i društvenih sistema koje stvaraju ljudi, i o uzrocima koji dovode do narušavanja čitaveplanete.
CILJ RADA:
Cilj rada je podizanje svesti o očuvanju prirodnih resursa, sprečavanju zagađenja i degradacije medijuma životne sredine,koji su krucijalni za opstanak čoveka na planeti.
METODOLOGIJA
Tokom rada korišćena je tehnika istraživanja putem anketa. Preko njih se prikupljaju stavovi građana i procene građana o kvalitetu životne sredine, kao i stepen njihove ekološke svesti i spremnost za uključivanja u ekološke projekte radi podizanja kvaliteta životne sredine. Korišćene su web ankete, koje su dostupne na sajtu www.tvojstav.com . Ankete su otvorenog tipa, što znači da su dostupne svim zainteresovanim posetiocima sajta. Prva anketa rađena je tokom 2009.godine, pod nazivom – Stanje životne sredine u Srbiji. Od ukupnog broja ispitivanih građana, većina je u proseku imala oko 31 godinu. Što se tiče polne strukture, 39,26 % ispitanika činio je muški pol i 60,74% ženski pol. Najveći procenat anketiranih građana (46,67) se izjasnilo da živi u gradu, u stambenim zgradama. Od ukupnog broja ispitanika većina (39,26%) smatra da je stanje životne sredine u Srbiji u izuzetno lošem stanju. Kao glavne razloge građani navode:
• Mentalitet nacije
• Nedovoljnu informisanost stanovništva
• Nerazvijenu ekološku svest stanovništva
• Korišćenje zastarelih tehnologija tokom proizvodnje
• Ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda
• Emisija zagađujućih materija u vazduh
• Veliki broj divljih i neuređenih deponija
• Uništavanje prirodnih ekosistema sečom šuma
• Nedovoljnu primenu kaznene politike, itd.
Da građani Srbije, odnosno njihova niska ekološka svest, imaju najveći uticaj na stanje životne sredine u našoj zemlji, smatra 24,80 % anketiranih građana. Kada je u pitanju značaj rešavanja problema životne sredine, 60% ispitanika smatra da je rešavanje problema u životnoj sredini bitan prioritet, dok 20,74% ispitanika smatra da ovaj problem mora biti u senci rešavanja prioritetnih problema zapošljavanja i podizanja standarda. Ostatak ispitivanih navodi postojanje drugih prioriteta ili smatra da životna sredina nije prioritetni problem.
Postoje različita gledišta po pitanju preuzimanja odgovornosti za stanje u oblasti životne sredine, na nivou državne uprave.
Grafik 1. Anketa – procenat odgovornosti državne vlasti za stanje životne sredine u Srbiji

Druga anketa vezana za zaštitu životne sredine, pod nazivom – Životna okolina, otvorena je za zainteresovane građane Srbije od decembra 2013.godine. Anketom želi da se prikaže informisanost o značaju zdrave okoline kao i briga ljudi za okolinu u kojoj žive. Največi procenat do sada ispitanih građana je zainteresovano za očuvanje svoje okoline (78,26%). Ukupno 89,96% ispitanika otpad odlaže isključivo u kante predviđene za odlaganje otpada, a 73,91% njih tvrdi da bi želelo da vrši razdvajanje tog otpada na samom izvoru (u domaćinstvima). Veliki procenat ispitivanih građana (91,30%) je upoznat sa značajem procesa reciklaže, kao i povoljnostima koje ona nudi (zarada za prikupljen otpad u svrhu reciklaže).
Pored web anketa, vršili smo i online istraživanja koja ukazuju na stepen informisanosti i odnos građana prema očuvanju životne sredine. Istraživanje građana Vojvodine, koja su sproveli Lj.Pušić i A.Pajvančić-Cizelj sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ukazuje na odnos stanovništva prema prirodi. U istraživanju između ostalog testira se odnos prema sledećem stavu: ,, Vrednost prirode ne određuje čovek, ona je vredna po sebi”. Grafik pokazuje da većina građana potvrđuje iznet stav.