Obrazovanje i savremeni mediji

OBRAZOVANJE I SAVREMENI MEDIJI

Maturski rad iz predmeta Sociologije obrazovanja

N A S T A V N I K                                                                        S T U D E N T 
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx                                                           xxxxxxxxxxxxxx

Br. indeksa: xxxxxxxxx

Banja Luka, 2018. godina

SADRŽAJ

 Uvod...........................................................................................................................................1

1. VAŽNOST MASOVNIH MEDIJA NA VASPITANJE I OBRAZOVANJE...............2

2. OBRAZOVANJE KAO DRUŠTVENI FENOMEN.......................................................3

2.1  Obrazovanje ljudskih kapaciteta...............................................................................4

2.2  Funkcionisanje i progres civilizacije......................................................................... 5

3. UTICAJ MEDIJA NA VASPITANJE, OBRAZOVANJE I RAZVOJ........................6

3.1 Uticaj medija na obrazovanje, a posebno  na djecu...................................................6

3.1.1 Negativni uticaj medija na djecu i obrazovanje...........................................7

3.1.2 Pozitivni uticaji medija na djecu i obrazovanje...........................................8

3.2  Uticaj medija na javljanje ovisnosti...........................................................................9

4. SAVREMENI MEDIJI SPOJ ZABAVE I OBRAZOVANJA.....................................10

4.1 Nasilje, stereotipi i isključivost................................................................................ 10

4.2 Obrazovanje djece kroz korišćenje medija...............................................................11

      ZAKLJUČAK....................................................................................................................13

      LITERATURA.................................................................................................................. 15

1.

VAŽNOST MASOVNIH MEDIJA NA VASPITANJE I 

OBRAZOVANJE

Uticaj masovnih medija na život savremenog čovjeka je velik i raznolik. Danas su 

masovni mediji postali sastavni dio naših života jer preko njih dobivamo informacije o  

svijetu – oni nas edukuju, zabavljaju i šire naše spoznaje. Mediji imaju veliku moć uticaja 

na formiranje javnog mnenja i mišljenja te stavova i ponašanja ljudi u društvu – masovni 

mediji su postali glavni vaspitači ljudi uopšteno, a naročito djece i mladih. Stoga se javlja  

potreba   za   razumijevanjem   medijskih   sadržaja   –   potreba   za   razumijevanjem   medijske 

kulture.   Medijska   kultura   kao   socijalizacijski   faktor   nužno   pretpostavlja   i   prisutnost 

medijskog vaspitanja i obrazovanja putem kojeg će se recipijenti dovesti u ravnopravan  

položaj naspram medijskih sadržaja kojima su svakodnevno izloženi. Glavni cilj medijskog 

obrazovanja   je   pomoći   građanima   da   razviju   kritički   stav   prema   medijima   kako   bi   bili  

sposobni donijeti vlastitu odluku na temelju dostupnih informacija.

Živimo   u   svijetu   u   kojem   su   granice   spoznaje   odavno   prešle   okvire   zajednice   i  

kulture u kojoj živimo. U tom procesu globalizacije mediji sve više postaju glavni izvor  

informisanja i formiranja pojedinca kao ljudske osobe i to najčešće putem manipulacije koja 

se odvija preko medijskih sadržaja koji nam se nude. Nastankom savremenih medija koje 

stvaraju   sami   korisnici   (blogovi,   razne   društvene   mreže   poput   Facebooka,   Twittera   i 

MySpacea)   mainstream   mediji   zamijenjeni   su   personalizovanima   –   internet   je   postao 

sredstvo putem kojeg ljudi postaju informacija, vijest ili kulturni sadržaj. Posljedica takvog  

digitalnog   okruženja   je   mnoštvo   beskorisnih   informacija,   nepouzdanih   vijesti,   manjak 

kulture,   povećana   mogućnost   plagijata   te   brisanje   granica   između   promocije   i   odnosa   s 

javnošću, čime se utiče na kulturne i moralne vrijednosti nekog društva. Svaki medij poruke  

oblikuje   u   skladu   s   vlastitim   jezikom   i   gramatici   te   je   stoga   potrebno   spoznati   kako  

funkcionišu znakovi i simboli u medijima. Naučiti „čitati“ medije je jedan od najvažnijih 

ciljeva   medijske   pedagogije   jer   mediji   ne   prezentuju   stvarnost,   već   je   reprezentuju.   U  

takvom medijskom okruženju gdje se tradicionalni mediji isprepleću s novim tehnologijama  

s pravom se može reći da masovni medij postaju sastavni dio naših života

1

. Pitanje je samo 

1

 Samardžić, A. 2013, Važnost masovnih medija u odgoju i obrazovanju, Zagreb

na koji način i u kolikoj mjeri: Jesu li ljudi ti koji se bave medijima ili se događa suprotno  

pa se mediji bave ljudima i preuzimaju najvažniju ulogu u njihovom životu?

2.

OBRAZOVANJE KAO DRUŠTVENI FENOMEN

Obrazovanje   je   složen   društveni   fenomen.   Ono   je   tekovina   društva,   a   ne   prirodni 

fenomen. Kao tekovina društva postalo je njegova determinanta, uslov njegovog opstanka i 

progresa. Obrazovanje je osnova društvenog razvitka ali može biti i retrogradno, može kočiti 

progres.   Multidimenzionalnost   i   uzajamnu   povezanost   obrazovanja   i   društva   dalje   ćemo 

ilustrovati u nekoliko hipoteza

2

: 



obrazovanjem osmišljavamo i vrednujemo svoju egzistenciju, 



ličnost, društvo i obrazovanje se nalaze u dijalektičkom odnosu, 



obrazovanje razvija ljudske kapacitete, 



funkcionisanje i progres civilizacije zavise od obrazovanja, 



obrazovanjem se preraspodjeljuju znanje, kultura i moć. 

Obrazovanjem   osmišljavamo   i   vrednujemo   svoju   egzistenciju.   Čovjek   se   obrazuje   za 

raznorodne uloge u društvu a posebno za zanimanje koje mu je osnovni izvor zarade kao bitne 

osnove egzistencije u savremenoj civilizaciji. U primitivnim plemenskim društvima čovjek 

može da bira između toga da li će biti lovac ili čobanin, a u savremenoj civilizaciji bira 

između nekoliko stotina zanimanja i desetina hiljada različitih vrsta namještenja. Kada tome 

dodamo činjenicu da se odluka za profesiju mora donijeti vrlo rano, jasno je da to predstavlja 

vrlo značajan izvor frustracije za današnjeg čovjeka. Mnogi kasnije uvide da nisu odabrali 

pravu profesiju pa se doškolovavanjem obrazuju za ono što im više odgovara. Ovo traganje za 

vlastitim mjestom u savremenoj podjeli rada čovjek permanentno osmišljava i vrednuje

3

. 

Smisao   svoje   egzistencije   čovjek   propituje   saznajući   činjenice   iz   istorije   ljudskog 

društva, ostvarujući uvid u savremene civilizacijske tokove i predviđajući budućnost. Sve ovo 

nije moguće bez obrazovanja. Majmuni svoje dnevno vrijeme troše u tri trećine, na spavanje, 

traganje   za   hranom   i   ljenčarenje.   Čovjek   današnjice   nije   mnogo   toga   promijenio.   Jednu 

trećinu dana spava, drugu provodi na radnom mjestu a treća mu služi za zabavu, odmor, 

razonodu   ili   samoodržavanje.   Svoje   ambicije,   socijalno   napredovanje   i   uspjeh   danas 

vezujemo uz onu trećinu života koja se odnosi na rad. “Rad je čudno iskustvo: on nam 

2

 Grandić, R., Letić, M. (2008). Prilozi pedagogije slobodnog vremena. Novi Sad: Savez pedagoških društava 

Vojvodine.

3

 Koković, D. (1994). Sociologija obrazovanja. Novi Sad: Matica srpska,