Odlomak

 

1. Citologija,šta je to?

Citologija je biološka disciplina koja za cilj ima proučavanje i razumevanje ćelija. Ovakvo proučavanje se odvija na mikroskopskom i molekularnom nivou i podrazumeva fizičke osobine ćelije, životni ciklus, ćelijsku deobu, fiziologiju i komunikaciju jedne ćelije sa drugom.
Ćelija je najmanja jedinica građe I funkcije čoveka koja je sposobna za deobu I za sintezu belančevina(proteina).
Oblik ćelije može da bude različit : kockast,cilindričan,vretenast,zvezdast I sl. Neke ćelije mogu da menjaju svoj oblik,kao npr. Leukociti (bela krvna zrnca).
Sve ćelije se dele na prokariote i eukariote. Prokariote( Grčki pro pre i kario koštica ili jezgro) nemaju jasno ograđen region koji sadrži genetski materijal, DNK, od ostatka ćelije i ima jednostavniju građu od eukariota. Eukariote su druga vrsta ćelija koje imaju jasno definisan region sa genetski materijalom, veliki broj organela koje imaju određene funkcije i morfološki su komplikovanije.
Kada se eukariotska ćelija pogleda pomoću nisko rezolucionog elektronskog mikroskopa, najveće organele se mogu videti u naočigled bezličnoj homogenoj supstanci zvanoj citoplazmični matriks ili citoplazma.
70-85 % ukupne težine eukartioske ćelije čini voda, koja se u najvećem delu nalazi u citplazmičnom matriksu. Deo ove vode se nalazi u slobodnom stanju i predstavlja osmotski aktivnu vodu (Osmoza). Dok se ostatak vode nalazi na površini mnogih organela, proteina i drugih makromolekula i ona je osmotski neaktivna. Osnovni delovi ćelije su :
1. Ćelijska membrana.
2. Citoplazma
3. Jedro.

2. Ćelijska membrana
Ćelijska membrane odvaja citoplzamu od okoline, daje ćeliji oblik I omogućava razmenu materija između ćelije I međućelijske tečnosti. Ćelijska membrana izgrađena je od lipida i proteina, kojima su pridruženi polisaharidi. Lipidi i proteini su osnovne gradivne materije membrane i u proseku je količina lipida jednaka količini proteina. Prisustvo polisaharida u membrani otkriveno je kasnije u odnosu na lipide i proteine. Lipidi i proteini su međusobno u takvom odnosu da grade tzv. tečni mozaik.

Zbog ovakve građe,ćelijska membrana je selektivno propustiljiva (pojedine materije propušta u oba smera,a pojedine zadržava).
Srednji deo lipidnog sloja je nepropustljiv za vodu I hidrosolubilne supstance,dok kroz njega lako prolaze liposolubilne supstance.

Ćelijska membrana je selektivno propustljiva (semipermeabilna) što ćeliji omogućava da kontroliše razmenu supstanci i tako štiti stalnost sastava unutrašnje sredine. Postoje dva osnovna načina kojima ćelija obavlja razmenu sa okolnom sredinom:
1. transport malih molekula kroz membranu (kroz kanale u proteinima ili pomoću proteina nosača, koji se ne može uočiti pod mikroskopom);
2. citoza – unošenje i izbacivanje krupnih molekula u čemu sama membrana aktivno učestvuje, što se može uočiti pod mikroskopom; procesi se nazivaju endocitoza i egzocitoza.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Biologija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese