Osnovi ekonomije za pravnike

1. Kakva je ekonomija kao nauka?
Ekonomija je dinamična jer spada u grupu dinamičnih naučnih discipina,sa jede strane pruža naučna objašnjena mehanizama funkcionisanja,a sa druge strane daje peporuke kreatorima ekonomske politike o načinima upravljanja privredom.

2. Koje relacije moramo imati u vidu da bi bolje razumeli dinamičnost ek?
Statika-dinamika; prostor-vreme; kvalitet-kvantite; ekstenzivnost-intenzivnost; kretanje-razvoj

3. Obj. statiku i dinamiku!
Sve pojave u ek. se kreću,statika se samo nekakva tačka,na dinamičkoj liniji kretanja i kao takva ne
pokazuje ništa osim neke konstatacije. Pojedine pojave i relacije su različite gledano dinamički u odnosu
na statično gledanje. Dinamiči gledano ako akumulacija raste-potrošnja takodje raste,a statistički
gledano dok akumulacija raste-potrošnja opada.

4. Obj. prostor i vreme!
U ek. svi procesi i sve pojave se odvijaju na nekom prostoru u nekom vremenu, kako se tehnologija
razvija i napreduje, ti procesi se odvijaju su sve kraćim roku na manjim prostorima.

5. Koja su tri temeljna ekonomska problema?
Tri temeljna ekonomska problema su: Sta ce se proizvoditi? Za koga ce se proizvoditi ? Kako
ce se proizvoditi?

6. Šta proučava makroekonomija?
Makroekonomija proučava da li postoji dovoljna agregatna tražnja za robama i uslugama da bi
se potpuno iskoristili proizvodni kapaciteti,ako je ovaj uslov zadovoljen onda postoji uslov za
potpunu zaposlenost u surotnom javlja se nezaposlenost.Makroekonomija proučava
fukncionisanje i razvoj privrede kao celine.

7. Šta proučava mikroekonomija?
Mikroekonomija proučava ekonomske aktivnosti domaćinstava i preduzeća u korićšenju resursa i upotrebi dohotka. Ona proučava ponašanje potrošača i preduzeća kao osnovnih privrednih subjekata.Mikroekonomija se takođe bavi pitanjem kako potošači donose odluku o upotrebi raspoloživog dohodka radi kupovine date ili neke druge vrste robe.Mikroekonomija analizira formiranje tržiših cena proučava proces stvaranja dohodka,sistem raspodele dohodka,uticaj državnih poreza,troškova i mera u makroekonomske politike u privredi.
8. Koje najznačajnije ek. škole znate(nabrojati samo)?
Merkantilizam,Fiziokratizam,Klasična ekonomija,Marksistička ek,Marginalizam, Maršalska ili kembrička škola, Kejnsijanska šk, Savremeni neoklasični pravnici.

9. Koja je suština izučavanja merkanilizma?
U šuštini izučavanja merkantilizma nalazi se stav po kome je osnovni cilj ek. da utvrdi puteve i metode kojim se stiže do većeg bogatstva jedne države. Bez obzira na ovu ideju merkantilisti se ne bave pitanjima proizvodnje već su usmereni na pitanje trgovine jer smatraju da je ona ključni faktor u napredovanju jedne nacije.

10. U čemu se ogleda suština fiziokratizma?
Ključna ideja fiziokratizma je koncepcija prirodnog poredka,polazi se od toga da je privatna svojina
večna kategorija. Shodno tome fizokrati smatraju da zakonodavstvo treba da bude u skladu sa
prirodnim poretkom i da se mešanje države u društvene i ekonomske odnose mora svesti na minimum. Za razliku od merkantilista fizokrati nisu mišljenja da je trgovina ta koja je zaslužna za bogaćenje zemlje,već je za to zaslužna poljoprivredna proizvodnja.

11. Ko su glavni predstavnici klasične ekonomije? Koja najznačajnija tržišta izdvaja
klasična škola?
Glavni predstavnici klasične škole su Adam Smit i David Rikardo. Za razliku od prethodnika pripadnici klasične škole smatraju da se bogaćenje zasniva na razvijanju i proizvodnji svih sektora nacionalne privrede. Bogatstvo je može uvećati na osnovu podele rada.Kao tri najznačajnija tržišta ova škola izdvaja: 1) tržište robe 2) tržište rada i 3) tržište kapitala.